Честица моштију Светог Јустина Ћелијског, на радост вјерника на сјеверозападу Русије, стигла је у Саборни храм Светог апостола Павла у Гатчини. Честица моштију и икона Аве Јустина налазиће се у истом храму гдје и мошти Новомученице Свете Марије Гатчинксе, светитељке која је повезала Србе и Русе. Драгоцјености су стигле управо на њен празник.

„Почиваће у храму који има још једну везу са нашом црквом, у њему су до 1919. биле три велике светиње, десна рука Светог Јована Крститеља, икона Богородица Филермоса и честица Часног крста. Пошто су биле у опасносити, предате су регенту Александру Карађорђевићу, у знак захвалности за топао пријем бројних руских избеглица у Србију после Октобарске револуције“.

Ово прича новинарка Јелена Мићић, ауторка филма о Светој Марији Гатчинској и подсјећа да се ове драгоцјености и данас налазе на Цетињу, у манастиру и Историјском музеју.

Она је са благословом патријарха српског Порфирија са двије групе вјерника из Србије у Гатчини присуствовала предаји честице моштију Светог преподобног Јустина Поповића Руској православној цркви. Каже да је тешко описати радост народа у Гатчини, али и оних који су честицу Авиних моштију испратили до Русије.

Молитва Светом Јустину

- Врло смо топло дочекани, а осим нас, било је још доста Срба који живе у овом делу Русије, али и још једна група верника која је дошла из Војводине, из Бечеја. После Литургије, крсног хода и уручења моштију сви смо били јако потресни што је отпеван и тропар Светом Јустину Поповићу. Развијена је српска застава - прича Мићићева.

Честицу моштију светитеља који је био и лични пријатељ Светог Јована Шангајског, је из епархије ваљевске, по благослову владике Исихија, понио свештеник Славко Обрадовић.

У делегацији наше цркве била је и мати Злата, игуманија београдског манастира Пресвете Богородице, који чува честицу моштију Свете Марије Гатчинксе.

Љубав и слога од Светог Саве

Саговорница Спутњика додаје да је послије Литургије и литије која иде од Саборног храма Светог апостола Павла до мјеста на коме се налазила кућа светитељке у којој је примала људе и помагала им, уприличена и Међународна конференција на којој се говорило о руским новомученицима.

Мати Злата, чије је лично искуство везано за ову светитељку, се обратила и пренијела свједочења о чудима Свете Марије Гатчинске у Србији, а Мићићева је говорила о српским новомученицима и духовним везама Србије и Русије из контекста Светог Саве.

- Свети Сава је, као што знамо, отишао на Свету Гору на позив руских монаха, где је примио монашки подстриг у руском манастиру Светог Пантелејмона. Посебно сам скренула пажњу да је руског цара Ивана ИВ Васиљевича, Ивана Грозног, одгајила Српкиња Ана Јакшић, његова бака. Она га је упознала са житјем Светог Саве, веома добро је познавао и Косовске мученике и живот Светог кнеза Лазара.

Сузе за страдалним Косовом

Мићићева додаје да је на конференцији којој су присуствовали бројни представници Руске цркве, власти Лењинградске области, научни радници и мјештани Гатчине, заправо говорила о страдању српског народа током турске окупације, али и током Другог свјетског рата, са акцентом на Новомученике пребиловачке и прије свега јасновачке.

„Говорила сам и о страдању Српске православне цркве у времену комунизма, посебно о Светом Јустину Поповићу који је, иначе, веома познат у Русији, веома цењен, као и Свети владика Николај Велимировић. Последњи део говора посветила сам страдању наших храмова и свештенства на Косову и Метохији. Док сам говорила о страдању на Косову, сви су плакали. Не само Срби, већ и Руси. То је било веома потресно, а оно што смо у незваничним разговорима са мештанима чули је да се, како кажу, сада води борба за православље“.

Да нас сви воле као Срби

Мићићева додаје да је за вјернике из Србије који су на сјеверозапад Русије испратили икону и честицу моштију Аве Јустина био потресан и сусрет са Александром Петровном, посљедњом живом особом која је познавала Свету Марију Гатчинску, долазила је код ње са мајком као дјевојчица.

„Ова посета много нам је значила. Важно је рећи и да је део Свете Литургије служен на српском језику, још једна начин да се покаже наше заједништво и блискост, пре свега у вери. Додала бих и један илустративан пример нашег односа, једна жена коју не познајем ми је рекла, хвала вам Срби што долазите. Дај Боже да нас цео свет воли, као што нас воле наша српска браћа“.

Пише: Сенка Милош