Готово сви изабрани званичници у БиХ су у актуелним имовинским картонима пријавили веће приходе и имовину, осим предсједника Републике Српске Милорада Додика који је, званично, остао без некретнина, али и новца на рачуну.

Додик остао без два стана

Наиме, Додик је 2014. године када је такође вршио функцију предсједника Републике Српске пријавио да посједује куће у Лакташима и Србији вриједне два милиона марака три стана у Србији и Републици Српској у вриједности од 740.000 КМ, док је већ у имовинском картону из 2018. године, када је биран за српског члана Предсједништва БиХ остао без два стана, те је пријавио само посједовање стана у Републици Српској вриједног 80.000 КМ.

И према најновијим изјавама о имовинском стању Додик од некретнина посједује куће у Лакташима и Србији вриједне два милиона марака, те, један стан у Лакташима процијењен на 80.000 КМ.

„Пресушила“ су му и средства на рачуну, па је тако 2018. године пријавио да на рачуну има 52.538 КМ, док према новим изјавама располаже са свега 1.200 марака.

И док је 2018. године возио аутомобил тада стар 12 година и вриједан свега 10.000 КМ, у међувремену је одлучио да се понови са „голфом 8“ процијењеним на 50.000 КМ.

Једина ставка која увијек остаје иста у имовинским картонима предсједника Републике Српске су обвезнице у Банји Лакташи вриједне 505 марака.

Фото: capital.ba

Цвијановићева позајмила сину 140.000 КМ

За разлику од Додика вриједност имовине предсједавајуће Предсједништва БиХ Жељке Цвијановић је порасла и то захваљујући потраживањима које има на основу бескаматне позајмице у износу од 140.000 марака  коју је дала предузећу „Прим“ чији су оснивачи њен супруг и син Александар и Стефан Цвијановић.

Цвијановићева је 2018. године пријавила да је за годину дана примила плату у износу од 54.000 КМ, док према најновијем имовинском картону њена годишња примања када је плата у питању износи 65.000 марака.

И прије пет година, а и сада је пријавила посједовање куће вриједне 222.323 КМ.

Тада је имала штедњу вриједну 108.000 КМ, док је она сада нешто мања и износи 70.000 марака.

Цвијановићева се у међувремену поновила и аутомобилом „Audi Q3“ вриједним 70.000 КМ.

Радовић тежи за стан од 2,1 милион КМ

Посланик СДС-а у Народној скупштини Републике Српске Милан Радовић је у односу на 2018. годину „тежи“ за стан у Србији вриједан 2,1 милион марака.

Радовић је прије пет година пријавио годишњу плату од 637.161 КМ, накнаду у износу од 407.300 марака, као и добит од имовине од 74.083 КМ.

Тада је пријавио и стан у Републици Српској процијењен на 900.315 КМ, али и удио у фирми у Хрватској вриједан 234.242 марке.

Имао је и потраживања вриједна 2,8 милиона КМ.

Према најновијем имовинском картону Радовић има годишњу плату од 30.333 КМ, као и добит од имовине од 80.800 марака.

Осим стана у Србији, Радовићу је имовина порасла и на основу земљишта у Србији вриједног 762. 567 КМ, али и на основу фирми „Стара Ада“ и „Trust invest“ и то за 1,8 милиона марака.

Радовић према најновијем имовинском картону на рачуну има 50.000 КМ, а посједује и „BMW X5“ вриједан 120.000 марака, док су му потраживања по датим зајмовима и готовина порасли на 6,4 милиона КМ.

Фото: capital.ba

Стевандић богатији за стан у Београду

И предсједник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић је, као и Радовић, богатији за стан у Србији, и то у Београду вриједан 370.000 марака који, како је напоменуо дијели са супругом.

Стевандић је 2018. године пријавио годишњу плату од 45.000 КМ док се тај износ сада попео на 73.000 марака.

На рачуну је прије пет година имао 20.000 КМ, док сада пријављује 57.000 марака. Предсједник Скупштине је пријавио и да му је мајка уплатила 9.000 КМ на рачун, као и да  посједује породичну кућу у Бањалуци вриједну 270.000 КМ коју такође дијели са супругом.

Ђајић утростручио износ на рачуну

Посланик СНСД-а у Народној скупштини Републике Српске Владо Ђајић је у односу на 2018. годину утростручио износ на рачуну, а повећала му се и плата.

Прије пет година је за годину дана добио 36.000 КМ, а према најновијем имовинском картону 50.400 марака.

Добит имовине му је сада, као и тада остала иста и износи 48.000 КМ, док му је хонорар био 18.000 КМ, а сада износи 60.000 марака.

Ђајић посједује и пословни простор вриједан 300.000 КМ, као и возило од 80.000 марака.

Бореновићу расла плата и уштеђевина

Посланику у Представничком дому Парламента БиХ Браниславу Бореновићу плата је порасла за око 20.000 КМ. Бореновић је 2018. године пријавио плату у износу од 30.500 марака, док према најновијем картону пријављује 50.000 КМ.

Уштеђевина му је прије пет година износила 20.000 КМ, док сада уштеђених има 50.000 марака.

Према актуелним изјавама Бореновић има и накнаду од 8.000 марака.

Посједује стан вриједан 90.000 КМ, кућу од 160 квадрата процијењену на 140.000 марака, земљиште са брвнаром од 35.000 КМ, као и „Jeep Compas“ вриједан 40.000 марака.

Дарко Бањац „ни куће ни окућнице“

Интересантно је да посланик НПС-а у Народној скупштини Републике Српске Дарко Бањац пријављених нема никаквих некретнина, а према најновијим изјавама о имовинском стању не посједује чак ни путнички аутомобил.

Бањац је пријавио плату од 32.100 КМ, као и накнаду од 33.000 марака.

Овај посланик који је уједно и директор Болнице Мљечаница у Козарској Дубици је 2018. године у имовинском картону пријавио плату од 36.000 КМ, и путнички аутомобил од 16.000 марака.

Ожеговић: Имовински картони обесмишљени

Дамјан Ожеговић из организације Transparency international BiH је истакао да је изборним законом прописано да Централна изборна комисија није одговорна за тачност података који се односе на податке садржане у обрасцу изјаве о имовинском стању.

- Имовински картони политичара се прикупљају само у оном облику у којем их они попуне, што наравно обесмишљава цијели процес, јер ни Централна изборна комисија нити нека друга институција немају ни ресурсе и капацитете за провјеру истинитости - нагласио је Ожеговић.

Сматра да би рјешење могло бити у формирању независне комисије која би контролисала имовинске картоне и санкционисала све оне носиоце јавних функција који не пријаве или који дођу до енормног богаћења.

- То би било најбоље законско рјешење у почетку, а наравно и реакција правосудних институција као коначница би довела до знатног смањења свих ових неправилности - закључио је Ожеговић.