Осјека епидемије короне у свијету диже тражњу за течним златом, док нафташи пред глобалним „зеленим притиском” најављују смањење производње.
Свјетске цијене барела забиљежиле су ове седмице успоне какви нису виђени од априла 2019 (брент је у сриједу коштао 74,04 долара), односно октобра 2018. године (истог дана лака тексашка нафта стајала је 72,19 долара), али узлет није трајао дуго. Исти барел 48 сати касније, јуче „брент” је коштао 72,44 долара, док је мјерно буре лаке тексашке нафте куповано за 70,51 долар, пише Политика.
Водећи свјетски трговци нафтом („Витол”, „Трасфигура”, „Гленкор”) и америчка инвестициона банка Голдман Сакс процјењују да би цијена барела до краја 2021. могла достићи вриједност од 100 америчких долара (незабиљежену од 2014), преноси лондонски Фајненшел тајмс.
Вртоглави скок могао би се очекивати и без обзира на најновију најаву радикалних мјера америчких Федералних резерви (о постепеном укидању монетарне политике за санацију посљедица короне), као и на сигнал да би иранска нафта, у случају могућег нуклеарног договора групације „5+1”, заједно с либијским црним златом ускоро могла да преплави тржиште.
Најприје, због већ видљивих знакова наглог раста тражње нафте и њених деривата овог прољећа – с масовном вакцинацијом, растом привредних активности у бројним због короне презадуженим земљама и повратком сезоне туристичких путовања широм свијета. Нафташи истовремено тврде да постоје системски разлози због којих би нафта у овој деценији могла бити само све скупља.
– Барел би могао достићи и цијену од 130 долара, али би она она могла да падне и на 35 долара. Разлог је једноставан: моментална декарбонизација (смањење емисије угљеника) – која све више дјелује као глобални друштвени императив – ризична је и није могућа. Споменути распон цијене зависиће од тога са чиме се прво суочимо: с вртоглавим скоком тражње или с растом инвестиција у нафтном сектору. Та неизвесност утицаће на то да цијена барела у сљедећих неколико година послије короне буде екстремно промјенљива, оцијенио је у четвртак, Вилијам Рид Други, извршни директор америчке компаније Каслтон комодитис интернешенел, током глобалне конференције о сировинама у организацији лондонског Фајненшел тајмса.
