Ризику од доходовног сиромаштва у БиХ је изложено чак 32,4 одсто становништва или око 1,5 милиона људи, док је нешто више од 890.000 људи или готово петина становништва тешко материјално депривирана, подаци су истраживања “Жене и сиромаштво у документима ЕУ и БиХ”.

Као тешко материјално дипривирана сматрају се она домаћинства која себи не могу да приуште бар четири од укупно девет ствари и услуга које су неопходне за пристојан живот – да отпутују на седмицу дана годишњег одмора, да купе аутомобил, да купе телефон, телевизор у боји, те веш машину, да имају један месни оброк сваки други дан, да обезбиједе адекватно гријање стана, да поднесу изненадне финансијске трошкове, или чак да плате обавезе као што су станарина, рате кредита и режије.

Истраживања о сиромаштву су показала и да је сваки други становник БиХ искључен је из друштва по једном или више основа.

Проблем сиромаштва у БиХ треба рјешавати економским и социјалним реформама, а потребно је рјешавати и питања незапослених лица, демобилисаних бораца и особа са инвалидитетом, поручио је данас Душко Вејновић, предсједник Удружења наставника и сарадника Универзитета у Бањалуци, које је било међу ријеткима које су јавно на неки начин обиљежили 17. октобар, Међународни дан борбе против сиромаштва и социјалне искључености.

Они већ трећу годину овај дан обиљежавају у сарадњи са Синдикатом образовања, науке и културе РС.

– Потребно је да се сви сегменти цивилног друштва, у сарадњи са академском заједницом, у духу такозване треће мисије развоја Универзитета, укључе у активности подизања свијести код свих слојева друштва, а поготово код владајућих структура да се учини више напора да профункционишу институције – рекао је Вејновић.

Он сматра и да су “погрешни статистички подаци да се у БиХ посљедњих година смањује сиромаштво”, те тврди да више од 500.000 грађана у БиХ живи на ивици сиромаштва.

– Најосјетљивије категорије у БиХ су дјеца, којих око 100.000 одлази на спавање без вечере, односно гладно – истакао је Вејновић.

Предсједник Синдиката образовања, науке и културе РС Драган Гњатић указао је на тежак положај социјалних категорија становништва, особа са инвалидитетом, незапослених, демобилисаних бораца и дјеце.

– Република Српска је добро мјесто за живот и тај живот треба да буде бољи – истакао је Гњатић.

Уједињене нације прогласиле су 17. октобар за Свјетски дан борбе против сиромаштва и социјалне искључености, а циљ обиљежавања је ширење свијести о потреби искорјењивања сиромаштва и биједе у свим земљама, а нарочито у земљама у развоју.

Овај дан обиљежава се од 1987. године, када се на откривању споменика посвећеног борби против сиромаштва у Паризу окупило око 100.000 људи.

Сиромаштво и социјална искљученост огледа се у недостатку дохотка и средстава потребних да се осигура одржива егзистенција, слабом здрављу, недоступности или ограниченој доступност образовања и других основних права, али и неодговарајућим стамбеним условима, несигурном окружењу, друштвеној дискриминацији, као и негацији људских права.

Скоро половина свјетске популације, више од три милијарде људи, живи са мање од 2,50 долара дневно, показала је анализа Свјетске банке. Више од 1,3 милијарде људи живи у екстремном сиромаштву, са мање од 1,25 долара дневно.

Према подацима УНИЦЕФ-а, у свијету око 22.000 дјеце умре сваки дан због сиромаштва.

Сваки други становник БиХ искључен је из друштва по једном или више основа, показују сва релеватна истраживања о сиромаштву.