Очи јавности у Србији посљедње двије недјеље упрте су у Суву планину због нестанка фармацеута из Ниша Милана Ђорђевића (41), али није први да је та планина на југу Србије буде у средишту пажње. Сува планина нашла се у центру пажње људи у нашој земљи и 2010. године када је са литице у амбис пала планинарка Татјана Рашевић (28) из Београда, али и двије и по године касније када се на Трему, највишем сувопланинском врху, удала за свог спасиоца, планинара Ненада Подовца.

Татјана, економиста по струци и Ненад, професионални војник, у међувремену су постали родитељи тројице дјечака, Николаја (10), Лазара (8) и Богдана (5), који попут својих родитеља обожавају планинарење.

Татјана, некада Рашевић, сада Подовац казала је за наш да је субина умјешала своје прсте и када је преживјела пад са литице и када је спашена из снијежног амбиса.

- Ја сам тог фебруара 2010. године била један од око 850 учесника зимског успона на Трем (1.810 метара). Отишла сам на успон са планинарима из Београда које нисам најбоље познавала, али сам се надала да ћу се у Доњем Душнику, одакле је успон кретао, наћи са тадашњим момком из Скопља. Међутим, он није дошао тако да сам на планину кренула са осталим планинарима. Био је то мој први успон у зимском периоду и врло често сам стајала да се одморим и због тога ми је у једном тренутку, на 1.600 метара надморске висине, колона одмакла и остала сам сама на стази - присјећа се Татјана.

Према њеним ријечима, вријеме је било веома лоше, дувао је јак ветар, падао је снијег и видљивост је била веома смањена, али је она испред себе угледала снијежне стрехе на литици, управо онакве какве је видјела на сајту планинарског клуба „Железничар“ из Београда, чији је била члан.

- Пожелела сам да имам једну своју такву фотографију и скинула сам рукавицу како би из јакне извукла торбицу са фото-апаратом. Међутим, чичак торбице се закачио за јакну и док сам покушавала да га откачим ветар ми је оборио рукавицу на земљу и одувао је на саму ивицу стрехе. Пошла сам корак, два напред да би је дохватила свесна ризика да не видим добро где се завршава тло, а где почиње снежна стреха. Под мојом тежином и тежином ранца који сам носила, снег под мојим ногама поломио и пропала сам у амбис - говори Татјана.

Фото: nova.rs/приватна архива

Она је казала да је летјела кроз ваздух двадесетак метара прије него што је пала на земљу, али је срећом при томе избјегла ударац у неку од вертикалних стијена.

- Падала сам заједно са читавом тоном снега која се одломила, а на тло сам ударила десном страном тела и при том сам поломила шест ребара, а три су ми напрсла, повредила сам зглоб на шаци, колено и мишић задње ложе. Након пада котрљала сам се заједно са великим ранцем још 50 метара, под нагибом од 70 степени, али се срећом на мом путу нашло дрво и задржало ме. Осетила сам да сам се зауставила, али ми је нека белина била пред очима. Схватила сам да ми је глава у снегу и да сам окренута наглавачке. Полако сам извукла главу и руке из снега, ухватила сам се за дрво и пажљиво се села, да не би скизнула у амбис испод дрвета - изјавила је Татјана.

Према њеним ријечима, отприлике пола сата након пада до њу су дошла три спасиоца, међу њима и њен садашњи супруг Ненад и кренула је акција спуштања са планине која је трајала скоро 11 сати, од 13.30 часова до поноћи, када је примљена у нишки Клинички центар.

- У моменту када сам пропала кроз снежну стреху ја сам чула да је неко викнуо „не“, тако да сам била сигурна да ме је неко видео. Покушала сам да викнем „у помоћ“, али нисам могла да удахнем. Смогла сам снаге да мобилним телефоном позовем оца и момка из Македоније и кажем им да сам пала, али од шока нисам могла да се сетим имена водича са којим сам дошла на Суву планину. Када су до мене дошли први планинари, међу њима и Ненад, била сам довољно добро да са њима разговарам. Након них дошли су са носилима спасиоци из Горске службе спашавања и започело је мучно спуштање низ планину ка селу Космовац. То село је најближе литици са које сам пала, али у том делу планине није било стазе, а нагиб је велики - казала је Татјана.

Послије три дана лијечења у шок-соби КЦ Ниш и три дана на одјељењу грудне хирургије, отишла је за Београд на даљи опоравак који је трајао пуна четири мјесеца.

Након пада, додала је, у наредне двије године упознала је лично или преко Фејсбука већину људи који су учествовали у њеном спашавању, али не и Ненада.

- Нешто ме је вукло да му се јавим и захвалим се што ми је спасио живот. Послала сам му поруку преко Фејсбука и почели смо да се дописујумо 1. априла 2022. године. Обоје смо у то време били у другим везама, али смо се некако зближили. Нисмо се лично упознали све до јула када ме је позвао да дођем у Ниш како би заједно изашли на Трем. Дошла сам у Ниш у петак, а у суботу смо кренули на Трем. Када смо били на самом врху рекао ми је да оставим ранац, подигао на леђа, однео до камена који означава врх и ту запросио. Била сам затечена, питала сам га како то одједном, а он је рекао: „Довољно оно што смо заједно преживели на планини и то што се допадамо један другом - говори Татјана.

Додала је да су на приједлог новинарке Гордане Анастасијевић, која је писала о њима и ономе што им се догодило на Сувој планини, одлучили да се вјенчају на Трему.

- Тај успон био је тродневни и ми смо најпре у петак отишли до врха Дивна Горица, а онда смо планинским гребеном у недељу дошли до Трема. У сватовима су нам били људи који су се пријавили за ту планинарску акцију, а на врху су нас чекали новинари, матичар из општине Гаџин Хан који је на Трем на леђима донео матичну књигу тешку 15 килограма и директор Туристичке организације Гаџин Хан који нам је донео слику. Био је ту и новинар Зоран Марјановић који је организовао да по силаску са планине прву брачну ноћ проведемо у планинарском дому на Бојаниним водама, а захваљујући њему добили смо и на поклон од једне агенције одлазак на медени месец - истакла је Татјана.

Она је нагласила да њена животна прича може да послужи као примјер другим људима, да и нешто што вам се лоше деси може да се претвори у добро. Приликом пада, додала је, заувијек је остала без фото-апарата и фотографије које је жељела, али је заузврат преживјела.

- Преживела сам нешто што ретко ко преживи и само седам месеци након пада наставила сам да планинарим. Да није било пада не би схватила колики је Божји дар да можете да ходате и одете свуда куда пожелите. Бог је дао и да се после таквог пада и скоро дванеасточасовног смрзавања приликом спуштања са планине на носилима, остварим као мајка и добијем три дечака. После свега можемо са сигурношћу да кажемо да је 13 за нас срећан број и да нам се све врти око тог броја. Пала сам 13. фебруара, живела сам на 13. спрату, а Ненад је био на 13. месту на листи људи који су учестовали у мом спасавању - казала је Татјана.

Ненад је за портал "Нова.рс" истакао да је његова супруга имала велику срећу у несрећи да су њен пад видјела двојица планинара са којима је она стајао надомак Трема.

- Ми смо ту застали да би зауставили даље пењање на врх јер су временски услови били ужасни, а уз то су сви планинари ишли летњом стазом која је близу литице, а не зимском која је удаљена 50 метара. Да је Тања закаснила само пар минута ми би је зауставили и не би пала. Сам моменат пада ја нисам видео јер сам препакивао ствари у ранцу, али јесу двојица колега планинара. Због смањене видљивости мислили су да је младић у питању. Да је њен пад прошао незапажен, да смо чули само хук вероватноћа да је нађемо касније на планини је један према милион. Пдмах након Тањиног пада организовали како би сишли до ње, а ја сам сишао први пошто сам имао цепин и конопац - рекао је Ненад.

Он је казао да је у при мах, када му се послије двије године и два мјесеца Тања јавила преко Фејсбука помислио да је нека шала, али када му је у поруци написала неке детаље спашавања, схватио је да се заиста ради о дјевојци која је пала са литице. Након вјенчања наставили су да заједно планинаре, а сада то раде и са дјецом.

- Наше синове учимо да воле природ и планинарење, али и риболов пошто сам ја и риболовац. Николај и Лазар су и извиђачи, а Лазар воли и да пеца са мном. Често смо на планини и на реци, научили су већ доста тога. Надамо се да ће планинарити и боравити у природи и кад одрасту и сами крену да бирају којим ће путем ићи - истакао је Ненад.

Фото: nova.rs/приватна архива

Татјана и Ненад сада размишљају да напишу књигу о ономе шта су доживјели на Сувој планини, с тим што би Тања писала са једне стране своју страну причу, а Ненад са друге стране своју, а срели би се на средини са описом вјенчања на трему. Прижељукују и да на Трему, на камену који је због њих двоје добио назив „Камен љубави“ поново буде постављена табла која ће подсјећати на њихово вјенчање и ономе што је томе претходило. Табла је додали су, била постављена након њиховог вјенчања, али су је временом поломили планинари који су се пели на камен.

Пише: Миљана Исаиловић