Сједнеш за волан, затвориш очи, возиш пуном брзином дужину фудбалског терена… Звучи суицидално? Да, али ипак милиони возача свакодневно раде управо то. Рачуница је једноставна: читање или слање само једне поруке траје у просјеку 4,6 до 5 секунди. При брзини од 90 километара на час, то је тачно онолико времена колико је потребно да ваш аутомобил, потпуно ван контроле, пређе дужину цијелог фудбалског игралишта. Без гледања.

Сада ствари добијају сасвим другу боју, зар не? Употреба мобилног телефона током вожње постала је један од најопаснијих фактора ризика у модерном саобраћају.

Према званичним полицијским подацима, само у првој половини 2026. године у Републици Српској мјерења индикатора безбједности показују да у сваком тренутку скоро девет одсто возача активно користи телефон током вожње.

Поред физичког одсуства пажње возача на сам пут, највећи проблем са употребом телефона током вожње је психолошке природе. Возачи пате од лажног осјећаја сигурности, вјерујући да мултитаскинг функционише. Међутим, неуронаука их брутално демантује. Истраживања су открила фрапантан податак: мождана активност задужена за обраду вожње смањује се за чак 37 одсто у тренутку када само слушамо глас који допире из телефона. Људски мозак једноставно није програмиран да истовремено управља возилом и процесуира дигиталне информације.

Резултат тога је феномен који психолози називају „сљепило из непажње“. Возач гледа право у пут, али његов мозак не региструје оно што види – пјешаке, црвено свјетло на семафору или возило које је нагло закочило испред њега. Због тога је вријеме реакције у саобраћају код особа које користе телефон и до 50 одсто спорије.

Пут захтијева ваше очи, ваше руке и вашу пуну пажњу. Паметни телефони су направљени да нам олакшају живот, али само ако га користите савјесно.

Зато порука компаније м:тел остаје и остаће: „Остави телефон док возиш!“