Тешка животна судбина задесила је Наду Лопатић и њеног сина Срету, сто одстотне инвалиде, који живот проводе „међу четири зида“ своје куће у Хан Дервенти код Пала.

Сва тешина живота сручила се на нејака леђа ово двоје људи, којима је једна од највећих жеља да кафу попију на тераси трошне куће. Куће, која је њихов једини дом.

Лопатићи су породица погинулог борца Војске Републике Српске Петра Лопатића, који је страдао 4. јуна 1992. године на Жепи у одбрани отаџбине.

Нада болује од артритиса дуги низ година, а у посљедње четири године је прикована за инвалидска колица и уз малу покретљивост доњег дијела ногу врло отежано се креће по кући.

Син Срето, који има 42 године, у трећем разреду средње школе доживио је несрећу у којој је повриједио кичму и од тада се тешко кретао, а посљедњих неколико година се налази у колицима.

Највећа и једина помоћ коју имају пружа им Надина кћерки и Сретина сестра Биљана Јовановић, која свако вече, након посла, долази да обиђе мајку и брата и брине се о њима.

- Од артритиса болујем дуги низ година, али сам до сад све ходала уз помоћ помагала по кући и тако до четири године уназад, откад сам у колицима. Не могу сама да устанем у колица, а ако се деси да паднем из колица нема код да ме подигне до навече, док ми не дође кћерка – каже Нада.

Додаје да јој ћерка највише помаже у свему, да долази да им спреми храну, унесе сува дрва, пресвлачи је, и тако сваке вечери.

Купатило у кући/Фото: Катера

- Нама не треба пуно, осим да се олакша кретање по кући, сметају нам прагови како бисмо могли да несметано колицима идемо до купатила и назад. Ни купатило није нешто, али што је најгоре, по цијели дан смо у кући, не видимо „бијела дана“ – каже Нада.

Додаје да због високих прагова у кући ни до купатила не може сама, па због тога ћерка кад дође у вечерњу посјету помаже јој и купа је.

За Наду и Срету излазак у двориште је незамислив због високог и уског степеништа на улазу у њихову кућу и врло стрмог прилазног пута, на који се пење директно са магистралне цесте Пале – Сарајево, са раскрснице у Хан Дервенти.

Чак и ситуацијама када им је неопходно пружити хитну медицинску његу, с обзиром да Срето има проблема са мигреном, а Нада понекад трпи јаке болове, ни медицинским радницима паљанске Хитне помоћи није лако.

- Када хитна дође, Срета узму на леђа па га снесу доље до возила, а по мене морају доћи два човјека и изнијети ме на носилима, тако исто и кад ме доносе овдје у кућу – каже Нада.

Степениште и улаз у кућу/Фото: Катера

Нада и Срето имају по 247 КМ новчаних примања, а највећи дио новца одлази на куповину лијекова, који нису нимало јефтини, а осим тога морају сами обезбиједити набавку зимског огрева, платити комуналије и друге режије.

У односу на мајку, Срето нешто лакше подноси овај тежак живот, али највише му недостаје вријеме када је могао сам изаћи из куће и отићи на пиће у оближњи ресторан, дружити се са пријатељима и комшијама.

Сада, прикован за инвалидска колица, може сам једино у купатило и спаваћу собу.

- У трећем разреду средње школе, на екскурзији сам пао са трећег спрата и повриједио кичму и ноге. Раније сам се кретао уз помоћ помагала, али сада никако, стално сам у колицима. Волио бих да могу изаћи из куће, комуницирати са народом – каже Срето.

Он додаје да му, упркос томе што је још увијек јак у рукама и што може донекле сам да води рачуна о себи, најтеже пада то што купатило није у потпуности прилагођено инвалидима.

Каже, у ранијем периоду имали су помоћ и разних донатора, општине, локалних привредника, који су им поставили нову вањску столарију, подну изолацију, прилазни пут до куће.

За ове радове захвални су општини Пале, која им је реновирала купатило у ранијем периоду, привредницима Брану Лопатићу и Велибору Лучићу из Пала, свештенику Миомиру Зекићу на организацији асфалтирања приступног пута и постављању ограде за силазак, док се Срето још увијек кретао без колица, као и Тихи Вуковићу који је урадио подлогу прије асфалтирања.

Сада, наша помоћ је Лопатићима поново потребна, јер због отежаног кретања они не могу нигдје изван своје куће.

Потпредсједник Скупштине Борачке организације општине Пале Радосав Живковић рекао је да је суштина данашње посјете овој породици је да се укаже на проблем присутности великог броја породица које живе у изузетно тешкој ситуацији.

- Ово је резултат једне активности коју ми сада спроводимо кроз мјесне борачке организације у Палама и да мјесне БО препознавају оне којима је помоћ најпотребнија и то ћемо убудуће тако и радити – каже Живковић.

Он је додао да је сви заједно, како сама БО Пале, тако и комплетно друштво, морају повести више рачуна о томе како живе породице погинулих бораца, РВИ и самих демобилисаних бораца Војске Републике Српске.

Живковић је навео да постоје одређене идеје и планови када је ријеч о породици Лопатић, о рјешавању њиховог проблема, али да ће сви детаљи бити познати у наредном периоду.

Фото: Катера

Новчану помоћ за Лопатиће можете извршити на рачун 5514011123357411 на име Нада Лопатић (Уникредит банка).

Контакт породице: Нада Лопатић (065442468)