Прође више од годину дана како настаде тишина. И то не било каква. Људи који се баве музиком и естрадном дјелатношћу стављени су, без икакве научне потпоре, на шампионску степеницу пријетњи по јавно здравље.  Да, можда ти људи нису плаћали порез. Неко ће рећи:"ено им лопата, нека иду у малине, рудник, шта траже који ђаво ...", па у недоглед. И тако неаргументовано озлојеђено, окренувши леђа истом оном ко му је можда увеличао рођење дјетета, свечано испратио унуче са матурске вечери или младенце у заједнички живот, блати достојанствен рад и сврху сваког од њих. Ипак смо ми дебело аутодеструктиван народ. Може ли ико свјесно себи директно и индиректно направити виц од живота? Не. Мајстори смо у томе.

    Каже епидемиолог:"...може свадба, али без грљења". А можете ли ви, докторе, пити са контра стране чаше или плакати без суза?! Ако покушавате народу изаћи у сусрет тиме што ћете банализовати и минимум достојанства и духа у њима, сјетите се да је тај исти народ издржао битке и фронтове, падове и успоне, кризе и временске непогоде, док су загрљаји и осмијеси, свеједно, били ту. Одјекивала је труба у војној колони, свирала се хармоника и у ратним голготама, након поплава и земљотреса. Фрула, гајде, гусле и шта све не, јер је најтеже освојиви дио човјека остао дух. Да ли је циљ апсолутно неутралисати дух!? У овом безнађу је многима остало само још да засвирају и запјевају. Е нећеш, брале. Гаси! Тише! Разлаз!

   Сијањем прекомјерног страха гасите искре чистих емоција. Људи су доведени у стање гдје прикупљени стрес, брига, и спутавање могу довести до великих проблема. Гледајући на велики број жртава вируса КОВИД 19, не смијемо сакрити ни огроман број људи који су обољели или, нажалост, изгубили своје животе од индиректних посљедица ове пошасти. Рате кредита, рачуни, школовање дјеце, храна, редовни лијекови... Јесу ли то непремостиве бриге??? Итекако.

   Људи који се баве музиком оставили су добар дио свог живота посвећујући се управо - музици. Колико их има високо образованих, а да то не ни знате!? Факултетско образовање/звање није нимало јефтино, а ни наплативо у нашем поднебљу. Нису то људи који шире вирус и "грабе" од несрећног народа. То су они који умију поштовати домаћина и бити сами такви. Одржати солидарни концерт. Они који ће цивилизовано и стрпљиво слушати конструктивне савјете и придржавати се мјера како би све ово било - јуче. Размислите, да ли ова тишина одјекује гласније него икад?

Сандро Лимић

*Напомена: Став аутора текста не одражава став редакције портала Катера!