Босна и Херцеговина око 70 одсто спољнотрговинске размјене има са земљама Европске уније.

БиХ као мала економија од 1998. године има сопствену валуту - конвертибилну марку. На примјер, Црна Гора већ више од 20 година као валуту користи европско средство плаћања, евро.

Питање које се дуго поставља јесте да ли је у БиХ потребно увести евро и укинути домаћу валуту.

Домаћи стручњаци су покушали дати одговор на ово и питање шта би било потребно учинити да се то деси те да ли би народ уопште желио да користи евро као средство плаћања.

Економиста Саша Стевановић сматра, када се говори о укидању сопствене валуте, да је то деликатно питање.

- Валута је одраз државности, одраз неког времена, историје, симбола суверенитета. То није чисто економско питање. На примјер, српски динар појавио се први пут 1214. године и то је званично друга валута по старости, прва је британска фунта, која се појавила 800 године. Ако занемаримо тај историјски контекст, ако занемаримо емоцију због питања да ли треба укинути валуту, ако то посматрамо као економско питање, онда треба вид‌јети које су економске користи. Ако имамо "папир" који своју вриједност црпи и у потпуности је везан за евро. Значи, свака наша домаћа конвертибилна марка је папир који циркулише на домаћем тржишту, а његова вриједност зависи од вриједности евра. Искуство је Црне Горе да немају домаћу валуту, а питање је да ли малим економским системима домаћа валута и користи, као што је и питање да ли мали економски системи могу водити независну монетарну политику - каже Стевановић.

Према његовим ријечима, сви економски шокови из Европе се рефлектују код нас.

- Не располажем податком колико се на мјењачким пословима зарађује те колико то грађане кошта. Преласком на евро тих трошкова не би било. Такође, изгубила би се и потреба да се вриједност домаће валуте "чува" капиталом централне банке, те би се онда поставило питање: Шта са тим капиталом? Изузетно је сложено питање, деликатно, али осим неке емотивне, суверене користи, економска рачуница указује да би било оправдано укинути домаћу валуту. На крају, можда и питање за грађане да се путем референдума изјасне шта мисле о томе. Такође и да сваки од читалаца постави себи питање да ли би више волио да плату прима у еврима и да плаћања врши у еврима - истакао је Стевановић.

Доктор економске дипломатије Синиша Пепић истиче да БиХ има фиксни курс према евру захваљујући валутном одбору, што значи да КМ не може слободно флуктуирати на тржишту и тиме нема могућност монетарне политике која би омогућила прилагођавање курса у случају економских шокова.

- У том смислу, могло би се тврдити да прелазак на евро не би представљао значајну промјену у погледу монетарне флексибилности, јер БиХ већ практично користи евро као референтну валуту. Међутим, постоје кључне разлике између тренутног режима валутног одбора и потпуног усвајања евра. Док је КМ формално везана за евро, задржавање властите валуте даје БиХ одређени ниво аутономије и симболичког суверенитета. Уз валутни одбор, БиХ и даље има контролу над својим банкарским системом, а иако нема могућност прилагођавања каматних стопа или курса, задржава неке инструменте за одржавање финансијске стабилности. Ако би БиХ усвојила евро, изгубила би и преостале механизме контроле, попут могућности креирања некаквог минимума властите монетарне политике кроз Централну банку БиХ. То значи да би била у потпуности подложна монетарној политици Европске централне банке (ЕЦБ), која своје одлуке доноси на основу стања и потреба економија еврозоне, које се могу значајно разликовати од потреба економије БиХ - објашњава Пепић.

Према његовим ријечима, у случају економских криза специфичних за БиХ, ЕЦБ не би била у обавези да у обзир узима специфичности и потребе БиХ при доношењу одлука о монетарној политици.

- Поред тога, прелазак на евро подразумијевао би и испуњавање строгих економских и фискалних критеријума, укључујући одржавање ниског буџетског дефицита и јавног дуга. Без спровођења структурних реформи, прелазак на евро могао би донијети више штете него користи, ограничавајући могућности за економски раст и развој. Да скратим, док фиксни курс према евру заиста ограничава монетарну флексибилност, задржавање КМ даје БиХ одређени ниво контроле над сопственим економским и финансијским окружењем. Потпуни прелазак на евро био би велики корак који би требало да буде резултат свеобухватне анализе и стратешког размишљања, узимајући у обзир дугорочне економске интересе земље - нагласио је Пепић.