Народна библиотека Требиње расписала је конкурс за пријем библиотекара на неодређено вријеме, на који се, како "Директ" сазнаје, јавила само Весна Ђурић, радница која је већ била ангажована у овој јавној установи. Конкурс, расписан у складу са законом, објављен је у листу “Ослобођење” и био је отворен тек осам дана. 

Према сазнањима “Директа”, да је конкурс расписан нису знали чак ни сви радници библиотеке, па је умјесто јавни, конкурс постао “тајни”. Конкурсна процедура, како сазнаје овај портал, још није завршена, јер се са пријављеним кандидатом мора обавити интервју.

Примљена радница је дипломирала политикологију на Факултету политичких наука у Бањалуци, активисткиња је владајућег СНСД-а и била је кандидат за одборника ове странке на прошлим локалним изборима. У библиотици је, под уговором на одређено вријеме, радила на пословима организатора и водитеља културних манифестација, што је потврдила директорка библиотеке у  одговору "Директу" из јула прошле године. 

Да је конкурс намјештен и да је у питању страначко запошљавање, сматра Дајана Милишић, која је прије четири године дипломирала свјетску књижевност и библиотекарство на Палама. Дуго времена радила је у једном требињском локалу, а у међувремену, са бироа чекала позив за посао у струци. “Тајни” конкурс био је прилика за њу, као и за још двоје дипломираних библиотекара који су, тврди, испуњавали услове конкурса. Но, за конкурс су чули тек кад је био завршен. 

Да ли је конкурс заиста требао да буде тајна и да ли је намјештан одређеној особи, због чега је објављен баш у сарајевском “Ослобођењу” те зашто је био отворен само осам дана, "Директ" је питао директора Народне библиотеке Требиње Милосаву Супић Вуковић. На упит који су послали, до објаве овог текста, одговор није стигао.

Дискриминација струке?

Библиотечка дјелатност је једна од жртава партијског вредновања кадрова, сматра Дајана Милишић. Појашњава да је проблем у закону који је дозволио да библиотекар може бити свако ко има завршену вишу школу, ако након тога положи стручни испит. То, каже, треба мијењати.

- У граду Требињу тренутно имамо четири дипломирана библиотекара, од тога три са положеним стручним испитом. Закон о библиотечкој дјелатности у потпуности дискриминише библиотекаре и ставља их у други план. По закону можете имати било које високо или више образовање, али ако сте радили годину дана у библиотеци и положили стручни испит, имате једнака права као и дипломирани библиотекари - појашњава Милишић. 

Додатни је проблем, каже, то што библиотекари на конкурсима немају никакву предност у односу на кандидате друге струке који су за пет дана положили стручни испит и добили звање библиотекара.

- Колико је струка постала дискредитована говори и чињеница да је на Филозофском факултету Пале укинут смјер Општа књижевности и библиотекарство - додаје Милишић.

Посљедњи конкурс у Народној библиотеци Требиње значио је да је крајње вријеме да дипломирани библиотекари преузму ствар у своје руке и покушају да заштите струку. 

- Колега Игор Сврдлин и ја ћемо ступити у контакт са свим колегама који су дипломирали на катедри Опште књижевности и библиотекарства на Униврзитету у Источном Сарајеву, укључујући професоре и асистенте. Морам посебно споменути професорицу Милену Максимовић која нам је дала велику подршку и која се одавно бори за права библиотекара. Такође, сви дипломирани библиотекари из регије су добродошли. План нам је да контактирамо Удружење дипломираних библиотекара Републике Српске и да видимо на које начине су они покушали исправити Закон и шта је то што кочи - наводи Милишић. 

Из региона, додаје, имају добар примјер рјешења идентичног проблема.

- У сусједној Хрватској је постојао Закон који је био једнако деградираћи за библиотекаре као што је овај наш, али су успјели да га оборе и замјене новим у коме стоји да се за полагање стручног испита из библиотекарства могу пријавити само дипломирани библиотекари, а запослени који су завршили друге факултете и раде на мјесту библиотекара имају рок од три године да положе разлику предмета и постану дипломирани библиотекари. То је један од примјера који можемо слиједити - закључује Милишић.