Јелена Милојевић, дипломирани економиста, полицајац у требињској Судској полицији, осим овога посла и свакодневних обавеза супруге и мајке троје дјеце, бави се озбиљно и цвјећарством и то не само узгојем ради украшавања своје куће, већ се прије шест година почела бавити производњом и расадом цвјетница.

- То је, једном ријечју, љубав, и то у хиљаду боја и мириса, јер све што радим око цвијећа, од сијања, пресађивања, садње, прихрањивања, залијевања, комплетне његе, за мене је релаксација, па сада, осим украшавања куће и окућнице, радим и расадник и цвијеће за продају - каже Јелена.

Када је почела с производњом цвијећа, прво је посадила кадифице, а затим кренула с другим врстама, од којих многе красе и њено двориште, а да би се озбиљно почела бавити овим послом, каже да је много истраживала и читала.

- Када сам почињала, непрекидно сам истраживала за сваку биљку посебно да бих знала и радила правилно читав поступак од сијања до цвјетања, преко правилног гнојења и прихране,  да би биљка била здрава, а да би се увјерила у квалитет, многе врсте цвијећа садим у свом дворишту, јер не вјерујем ни у то да је неки цвијет трајница док се лично не увјерим како бих купцима са сигурношћу могла да тврдим да ће им трајати и наредне године - прича даље Јелена.

Како ништа не препушта случају, своје биљке, њих чак 15.000, непрекидно обилази од првог сијања у јануару до цвјетања у априлу и мају, зависно о којој врсти цвијећа је ријеч, а у свему има велику подршку супруга и дјеце.

С обзиром на то да је производња цвијећа веома компликован посао и захтијева велику посвећеност, када је јек сезоне, тада јој, како каже, помажу и дјеца и супруг, иако све највише воли радити сама.

Повезана је и с увозницима цвијећа за БиХ из Чапљине и Брчког, који увозе саднице из Италије, односно Низоземске, али, с обзиром на вирус корона, све више се мора ослањати на своју мануфактуру и цвијеће медитеранског поднебља које се узгаја у Требињу, попут   ситних и крупних кадифица, агратума, винки, савија, петунија и других.

Јелена има и пластеник с одличним условима за узгој цвијећа, с термогеном за гријање у прелазном периоду, столовима намијењеним за производњу цвијећа и разведеном водом за залијевање који је добила од градског Аграрног фонда прије три године.

Иако посао ове вриједне жене изискује и рад у три смјене, а ту су и кућни послови и одгој дјеце, за цвијеће, каже, увијек има времена, а сваки дан, без обзира на друге обавезе, започиње и завршава у пластенику.