Приредила: Маја Брчкало

Османски извори потврђују присуство српског становништва у 16. и 17. вијеку у БиХ и континуитет српског идентитета, а објављивање османских докумената, недавно пронађених у Старој српској цркви у Сарајеву, представљаће велики напредак у српској историографији, изјавила је Срни виши истраживачки сарадник Института историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву Нада Трифковић.

Трифковићева посебно значајном сматра османску грађу која се чува у БиХ, а међу њом и документа пронађена у Старој српској цркви у Сарајеву.

- Пронашли смо доста османских докумената у Старој српској цркви у Сарајеву. То је један од пројеката на којем тренутно радим како би те документе објавили, јер нису били доступни ни јавности, ни истраживачима, ни студентима. Њихово објављивање биће веома значајно - наглашава Трифковићева, која је једини османолог у Републици Српској.

Она истиче да османологија није само проучавање Османског царства и турске историје, већ важна истраживачка област која помаже да се расвијетле и бројне странице српске историје, посебно живота српског становништва у БиХ у 16. и 17. вијеку.

- Веома је битно нагласити да то није искључиво бављење турском историјом. Османска држава налазила се на територији данашњих око 40 независних држава, па бављење османском историјом подразумијева, између осталог, и бављење српском историјом - објашњава Трифковићева.

Она открива да је управо потреба да се расвијетле поједини периоди српске историје била један од разлога због којих се опредијелила за ову научну област.

Према њеним ријечима, постојала је празнина у српској историји, те није могла да схвати шта се дешавало у 17. вијеку, јер није било довољно литературе.

Она прича да је, када је почела да истражује, схватила да је неопходно изучавати османску историју да би се разумјела и српска, а да би се читали османски извори, потребно је познавати турски, али и османски турски језик, који је писан арапским писмом.

- Документи на османском језику откривају много тога о српском становништву у БиХ и српској историји. Они потврђују присуство српског становништва у 16. и 17. вијеку, као и континуитет српског идентитета. То је могуће показати само уз помоћ османских извора - наводи Трифковићева.

Она каже да је турски језик имала прилику да учи као стипендиста турске Владе, а касније је, уписујући мастер студије османске историје, самостално почела да изучава и османски турски језик.

- Све је ишло некако брзо, али је било и помало напорно, међутим, када се заљубите у османски језик и османску историју, онда то није толики проблем - прича она.

СТОТИНЕ ДОКУМЕНАТА ЧЕКАЈУ ИСТРАЖИВАЧЕ

Као једини османолог у Републици Српској, она се, како каже, суочава и са бројним изазовима.

Трифковићева указује да је поприлично усамљена у тој области и не може увијек да се ослони на некога када је ријеч о литератури и изворима, а додатни проблем је што има велики број студија и истраживања из 20. вијека у којима су многе теорије, закључци и тезе погрешни.

Због тога је, истиче она, потребно многе теме истраживати готово од почетка, поново читати изворе и провјеравати ранија тумачења тако да се поново морају читати извори који су, можда, погрешно прочитани или протумачени, у складу са тадашњим политичким опредјељењима истраживача.

Она посебно указује на значај прецизног читања и превођења османских извора, јер један термин може битно промијенити значење документа и његово историјско тумачење.

- Ми до одговора можемо доћи преко извора. Веома је витно да се термини преводе онако како су написани у извору. Ако тамо пише `Боснал`, то се не може превести као `Бошњак`. Ако пише `Бошњак`, онда је `Бошњак`. `Боснал` и `Босналеви` не могу се преводити као `Бошњак` - наглашава Трифковићева.

Због тога инсистира на кориштењу оригиналне грађе, јер се једино тако, каже, може доћи до поузданих историјских закључака.

ПРЕВОД ЈЕ МОСТ ИЗМЕЂУ АРХИВА И ЈАВНОСТИ

Трифковићева наглашава да османски документи морају бити сачувани, проучавани, објављени и преведени, јер њихов превод представља везу између архивске грађе и шире јавности.

Она наводи да је превод тих докумената мост између архива и јавности.

- Превод је и услуга другим истраживачима који се баве другим областима или 17. вијеком, а османски документи су им недоступни због језичке баријере. На тај начин помажемо и истраживачима, и студентима, и широј јавности - истиче она.

Младе који би жељели да се посвете османологији позива да буду стрпљиви и спремни на дугогодишњи рад јер живимо у времену када је све доступно и све је брзо, али са османологијом није тако.

Трифковићева истиче да је потребно доста времена и стрпљења, али је непроцјењиво осјетити богатство које имате када познајете османски језик.

ОД ИСТАНБУЛА ДО БЕЧА - ТРАГАЊЕ ЗА ИЗВОРИМА

Њен истраживачки рад водио ју је и ван граница БиХ. Као докторанд у Истанбулу добила је стипендију аустријске Владе за шестомјесечни истраживачки боравак у Националној библиотеци у Бечу и Државном архиву Аустрије.

- Водила сам се као докторанд-истраживач Бечког универзитета на Оријенталном институту. То је било сјајно искуство и велико богатство када је ријеч о изворима. Посебно издвајам рукописну библиотеку Националне библиотеке Аустрије, гдје сам имала прилику да истражујем грађу значајну и за српску историографију - прича Трифковићева.

За истраживача историје, каже она, нема љепшег осјећаја од сусрета са оригиналним документом.

- Прави историчар је зависан од архивске прашине. Тај осјећај када су вам на крају дана руке прљаве од свих тих докумената нешто је што само историчар може да разумије - наглашава Трифковићева.

Њен рад тако постаје више од проучавања једног језика и једне историјске епохе, он представља трагање за изворима који могу помоћи да се потпуније и прецизније разумије српска прошлост.