Многа дјеца која одрастају у домовима и хранитељским породицама у Српској чекају на усвајање, јер биолошки родитељи, иако се не брину о њима, не желе да потпишу сагласност за тај корак.

Прошле године је, према подацима Завода за статистику Републике Српске, усвојен само један дјечак, док је 2023. усвојено десеторо дјеце.

Директорица Центра за социјални рад Бањалука Ирена Јолџић за "Глас Српске" каже да ове године није усвојено ниједно дијете, истичући да у систему има малишана без адекватног родитељског старања, али да до усвајања не долази, јер биолошки родитељи не потписују сагласност за усвајање.

- То је највећи проблем због којег дјеца остају у хранитељским породицама или у домовима за дјецу без родитељског старања - рекла је Јолџићева.

Она је додала да се процес усвајања не може завршити ако нема писане сагласности биолошких родитеља.

- Ако отац и мајка потпишу сагласност, наша дужност је да прво провјеримо блиску родбину, да ли бака или дјед могу да преузму бригу. Тек ако они одбију, информације о дјетету иду у регистар за усвајање који води Министарство здравља и социјалне заштите - појашњава Јолџићева.

У бањалучкој регији, како је навела Јолџићева, тренутно има 12 дјеце чији родитељи нису потписали сагласност за усвајање.

- Она ће бити збринута у хранитељске породице или у дом и тамо ће остати све док не заврше школовање. За усвајање постоји интересовање, јављају нам се и парови из иностранства, али проблем је што нема дјеце која испуњавају услове, односно нема сагласности биолошких родитеља – истакла је Јолџићева.

Када је ријеч о хранитељству, процедура је, каже она, јасна и отворена за све заинтересоване грађане.

- Породице или појединци који желе да буду хранитељи морају проћи психолошку и социјалну процјену, као и они који желе да усвоје дијете. Ако испуне услове, хранитељи пролазе десетодневну обуку. За тај рад добијају новчану надокнаду, али Центар води рачуна да хранитељи имају сопствене приходе и услове за живот - нагласила је она и апеловала на грађане, који желе да буду хранитељи, да пријаве поднесу Центру  за социјални рад у граду гдје живе.

Према њеним ријечима, за усвајање се могу пријавити искључиво брачни или ванбрачни парови који живе најмање три године заједно, док појединци не могу бити усвојитељи.

Руководилац Одјељења за породично-правну заштиту у бијељинском Центру за социјални рад Цвијанка Ракић рекла је за "Глас" да под окриљем овог центра од 2018. године није усвојено ниједно дијете.

- Нисмо имали дијете које можемо дати на усвајање, јер родитељи нису жељели да потпишу пристанак за усвајање - казала је Ракићева.

Она је додала да је скоро дошло и до промјене Породичног закона, те да од тада нису имали ниједну обраду, иако им пристижу пријаве грађана који би хтјели да усвоје дијете.

- Регистар при Министарству здравља и социјалне заштите у много чему ће нам олакшати пут за усвајање дјетета - навела је она и појаснила да ће постојати регистар потенцијалних усвојитеља, као и потенцијалне дјеце за усвојење.

Социолог Владимир Васић истакао је за "Глас" да у читавом том процесу, небитно да ли је ријеч о хранитељима или усвојитељима, треба гледати првенствено интерес дјетета.

- Битно је да дијете одраста у околностима поштовања, љубави и топлине породичног дома, без обзира да ли би то било код биолошких родитеља или од стране људи које је љубав нагнала на то да дијете усвоје - казао је Васић и додао да код нас још постоје стереотипи у друштву да биолошки родитељи могу најбоље да васпитају своје дијете.

Бивши члан Удружења хранитеља и старатеља дјеце Бањалука Петар С. навео је да су се супруга и он 2003. године одлучили да се придруже хранитељима, након што су видјели оглас Центра за социјални рад.

- Прије саме пријаве разговарали смо и са својом кћерком да ли је она за то да у нашу породицу дође дјевојчица коју су родитељи напустили. Она је са нестрпљењем чекала да упозна своју вршњакињу са којом ће да дијели собу, играчке и да ради задаћу - казао је овај некадашњи хранитељ за "Глас".

Појаснио је да су прошли едукацију након које су добили свједочанство да су едуковани хранитељи.

- Екипа Центра за социјални рад је изашла на терен да утврди наше стамбено и социјално стање и шта нудимо дјетету које ће доћи у нашу породицу. Тако је све почело и након кратког времена имали смо кућу испуњену још једним дјечјим осмијехом - поручио је Петар С. истичући да је то веома позитивно утицало на њихову породицу.

Дом

Дом за дјецу и омладину без родитељског старања "Рада Врањешевић" у Бањалуци једини је овакав организован облик социјалне заштите у Републици Српској. Ирена Јолџић истиче да у њему тренутно борави 77 дјеце различитог узраста из свих дијелова Српске.