Број издатих рецепата за лијекове за смирење и антидепресиве током осам мјесеци ове године већи је у односу на број издатих рецепата ових лијекова у истом периоду лани, показују подаци Фонда здравственог осигурања Републике Српске.

Тако су љекари грађанима Српске ове године издали 101.157 рецепата за лијекове за смирење и 109.891 рецепат за антидепресиве, а укупан трошак за ове лијекове прешао је цифру од два милиона КМ.

- Међу лијековима за смирење најчешће се прописује алпазолам, а од антидепресива серталин - истакли су у Фонда здравственог осигурања.

Како су навели, лијекови за нервни систем, а у које се убрајају лијекови за смирење и антидепресиви, налазе се на трећем мјесту најпрописиванијих лијекова.

- У истом периоду прошле године прописана су 97.154 рецепта за лијекове за смирење и 102.259 рецепата за антидепресиве. Трошак Фонда за лијекове за смирење за осам мјесеци прошле године био је око 1,3 милиона КМ, а за антидепресиве 674.603 КМ - навели су у Фонду, додајући да финансирају оне лијекове за смирење и антидепресиве који се налазе на листи лијекова који се издају на рецепт.

Биљана Милошевић, социолог, истиче да су ови подаци фрапантни те да се с обзиром на бројност становништва ради се о енормно високој цифри.

- Имали смо проблеме недавне пандемије, и то су проблеми глобалних размјера који се претачу и на наше друштво, чиме се ствара криза по ментално здравље и који подстичу краткорочне и дугорочне стресове код људи и поткопавају ментално здравље - рекла је Милошевићева за "Независне новине".

Према њеним ријечима, свакодневне економскополитичке приче се свјесно или несвјесно одражавају на појединце и остављају траг на њима.

- Не носимо се сви ми исто са проблемима. Не доживљавамо сви на исти начин одређене стресне ситуације. Неко је више отпоран, а неко слабије. Све то резултира проблемима који долазе из сфере менталног здравља - рекла је она.

Маја Зорић, психолог и системски породични психотерапеут, истакла је за "Независне новине" да постоји низ фактора који доводе до депресивног стања, а неки од њих су нарушено самопоуздање и самопоштовање, осјећај усамљености, као и губици блиских особа, партнера или посла.

- Чим примијетимо да имамо у окружењу особе које имају депресивна стања, јако је битно да обавимо разговор с њима и да им помогнемо да потраже адекватну стручну помоћ - рекла је Зорићева.

Она је додала да је потребно нормализовати потребу за стручном помоћи.

- Психолози, психијатри и психотерапеути су особе које имају стручно знање и упутства како се на адекватан начин изборити са проблемима менталног и емоционалног функционисања. Јако је битно да охрабримо ближње у тражењу стручне помоћи. Препоручујемо да се прво крене са психотерапијским третманом па уколико нема напретка онда да се користи медикаментозна терапија - истакла је Зорићева.

Пише: Аднан Селимовић