И након скоро 30 година од завршетка рата БиХ спада у ред земаља које се суочавају са великим минским проблемом, а под директном угроженошћу од мина живи чак 93.071 становник.
Према извршеним процјенама у јануару 2025. године, а које је објавио Центар за уклањање мина у БиХ у "Плану деминирања у БиХ за 2025. годину", наводи се да сумњива опасна површина на мине у БиХ износи 822,87 километара квадратних, што представља 1,6 одсто у односу на укупну површину БиХ.
- У око 110 угрожених општина, односно 1.261 угрожене заједнице, под директном угроженошћу од мина живи 93.071 становник Босне и Херцеговине - наводе они.
Како истичу, лани у БиХ није било минских несрећа, док је у периоду од 1992. до 2024. године од мина, касетне муниције или експлозивних средстава заосталих из рата страдала 8.471 особа.
- У ратном периоду у БиХ је регистрована укупно 6.391 жртва мина, од чега 425 особа женског пола, 5.964 мушкарца и двије особе непознатог пола. У послијератном периоду страдала је 1.781 особа, од чега 165 пунољетних женских особа, 1.615 особа мушког пола и једна особа непознатог пола - наводи се у извјештају.
У периоду од 1992. до 2024. године укупно су страдале 144 малољетне особе, од тога 112 мушког и 32 малољетне особе женског пола.
- Приликом обављања послова хуманитарног деминирања у БиХ су страдала 134 деминера, од чега 53 смртно, док је 81 деминер задобио теже и лакше повреде - подсјећају они у "Плану деминирања у БиХ за 2025. годину".
Према програму рада, за 2025. годину планирана површина за враћање износи 75 километара квадратних.
- У бази података Центра за уклањање мина у Босни и Херцеговини у оперативној употреби су још 8.673 минска записника о минским пољима, док је од почетка деминирања уклоњена минска опасност на 10.408 минских записника. Минска поља у БиХ карактерише релативно мали број мина. Врло често се јављају групе мина или појединачно постављене мине обично непознатог распореда. Проблем представља квалитет минских записника према којима се у великом броју случајева не може утврдити тачна локација минског поља, облик и распоред мина на терену - истичу из Центра за уклањање мина у БиХ, додајући да је све тежа идентификација преосталих минских поља која су углавном у брдско-планинским подручјима.
Према њиховим подацима, на почетку 2025. године у БиХ су биле акредитоване 22 организације за противминско дјеловање, од чега 10 комерцијалних компанија, седам невладиних и пет владиних.
- У структури акредитованих организација пријављено је 1.009 особа које посједују акредитације за деминерска занимања и овлаштења за рад. Овај број укључује 584 обучена деминера и 328 особа које су овлаштене за обављање руководних и надзорних задатака, односно вође тимова, вође радилишта, оперативне официре, официре за осигурање квалитета, тренере прега, керовође, оператере и тако даље, те 97 медицинара - истичу они.
Из Центра за уклањање мина у БиХ истичу да су за спровођење Плана деминирања потребна финансијска средства која се обезбјеђују из донаторских средстава, буџета институција БиХ и буџета ентитета, као и из других извора, а планирани износ средстава овог центра за 2025. годину је 8.477.000 КМ.
