Током прошле године у БиХ је осуђено 116 малољетника, што је 21 више у односу на 2018.
Изречено је лани, дакле, 116 кривичних санкција, од чега 109 васпитних мјера, те седам казни малољетничког затвора, показују подаци Агенције за статистику БиХ.
У 2019. години тужилаштва у БиХ ријешила су 489 извјештаја за лица млађа од 18 година, а што је у односу на претходну годину мање за 46 пријава. Од 489 пријављених, 21 су дјевојчице.
На крају их је оптужено 126, од чега четири дјевојчице, а осуђено 116, од чега три дјевојчице.
Према подацима МУП-а Српске, током прошле године у Српској је смањен број евидентираних малољетника који су се огријешили о закон.
-Министарство унутрашњих послова Републике Српске је у току 2019. године евидентирало 217 малољетних извршилаца кривичних дјела, што је за 5,7 одсто мање у односу на 2018. годину- казала је за "Независне новине" Мирна Миљановић, начелник Одјељења за односе с јавношћу МУП-а Српске.
На подручју Кантона Сарајево лани је тужилаштвима пријављено укупно 69 малољетника.
Како у свом извјештају о раду истичу из МУП-а КС, током прошле године евидентирана су 74 догађаја с обиљежјем кривичног дјела, у којима је учествовало 69 малољетних лица, од чега је 21 (готово сваки трећи) повратник.
-У структури догађаја с обиљежјем кривичног дјела, у којима су учествовала малољетна лица, најбројнија су кривична дјела: тешке повреде, лаке повреде, разбојништва, посједовање и омогућавање уживања дрога, крађе- навели су из МУП-а Кантона Сарајево.
Овај МУП је прошле године малољетнике теретио и за једно убиство, те два покушаја убиства. Готово 20 их је осумњичено за наношење повреда, пет за насилничко понашање, више од 10 за крађе, а осам за пљачке.
Психолог Александар Милић сматра да се дјеца девијантно понашају због ранијих пропуста, односно лоших услова одрастања.
-У одређеним узрастима појављују се потребе дјеце да купују и троше... Почињу красти, улазити у криминал, пити те узимати дрогу. Све је то повезано са васпитном запуштеношћу- рекао је Милић за "Независне".
Према његовим ријечима, у сопственој пракси уочио је да је углавном ријеч о одређеним психичким проблемима, које дјеца негирају и нису их свјесна.
-Ако им се сервира да имају проблем, да нешто с њима није у реду, то има контраефекте. Тако се не ради. Ту дјечицу треба посматрати путем активности, ангажовања. Нема секција ни спортских активности и та дјеца су неангажована и пасивна. Тамо гдје нема добрих навика, њих замјењују лоше навике: нерад, боравак уз игрице, повезују се с проблематичним особама и групама. Дакле, читав је спектар показатеља да треба примарно појачати превентивни рад с дјецом- истакао је Милић.
