Бијељинска Канцеларија Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове /РУГИПП/ за стручну правну помоћ избјеглим, расељеним и другим лицима из Федерације БиХ /ФБиХ/ до данас је примила 2.087 захтјева за пружање бесплатне правне помоћи.

Директор РУГИПП-а Босиљка Предраговић изјавила је Срни да је вриједност спорне имовине процијењена на најмање 30.000.000 КМ.

- У току кампање за заштиту права Срба у ФБиХ, уочена је велика заинтересованост становништва који живи ван територије БиХ, те нам се до данас обратило 975 лица ради пружања правне помоћи, док смо од почетка свог рада у мају 2018. године до почетка кампање, односно 11. септембра, запримили око 1.112 захтјева за пружање бесплатне правне помоћи - прецизирала је Предраговићева.

Према њеним ријечима, странке су се обраћале најчешће ради пружања информација о хармонизацији земљишних књига и катастра у ФБиХ, али и са молбама да се помогне у писању поднесака судовима и катастрима у ФБиХ у вези са уписима права у земљишне књиге и катастре.

Грађани су се јављали и због давања валидних овлашћења другим лицима ради заступања пред општинским катастрима и судовима, а интересовали су се и шта радити када је прошао рок који је одређен у "Службеном гласнику" за подношење пријаве права.

Канцеларија је пружала правну помоћ и грађанима и у вези са састављањем поднесака који се односе на остваривање и заштиту имовинских права заинтересованих грађана.

- Ту су пријаве права власништва, захтјеви за исправку грешке у земљишно-књижном улошку, захтјеви за достављање историјата парцела, обавјештења о адреси пребивалишта, приједлог за покретање оставинске расправе пред надлежним општинским судом и доношења рјешења о насљеђивању, молбе за достављање података из катастарских евиденција - каже Предраговићева.

Она је појаснила да се велики проблем јавља при вршењу уписа права по основу рјешења о насљеђивању, јер странке, које су углавном старије животне доби, морају лично отићи у надлежну канцеларију Пореске управе, која је често удаљена од мјеста у којем живе или гдје се налази насљедство, па онда често и одустају од уписа.

Према њеним ријечима, у посљедње вријеме јављају се проблеми око провођења рјешења о насљеђивању лица која су се преселила на територију Србије и дијаспоре.

- Долази до проблема јер судови у Србији и дијаспори нису надлежни да расправљају о заоставштини која се односи на непокретности са подручја ФБиХ и за лица која су преминула на њиховој територији, па упућују странке на суд у мјесту гдје се налазе непокретности. Због тога странке одустају и имовина остаје уписана на њиховим прецима - навела је Предраговићева.

Она је нагласила да се странке обраћају Канцеларији за помоћ и јер друга физичка и правна лица неовлаштено користе њихов посјед.

- У тим случајевима странке упућујемо да путем надлежних органа ФБиХ, кантона и општина траже да се забрани приступ њиховим парцелама, да надлежни органи изађу на лице мјеста, забране кориштење земљишта и удаље лица са њиховог власништва, односно забране кориштење посједа лицима који нису власници непокретности како би спријечили стицање права власништва одржајем у складу са Законом о стварним правима ФБиХ - рекла је Предраговићева.

Предраговићева је напоменула да највећи број странака посједује непокретности у катастарским општинама у којима још није објављен јавни позив.