Ветерани Војне полиције Сарајевско-романијског корпуса обиљежиће у понедјељак, 25. маја, у Источном Сарајеву Дан Четвртог батаљона војне полиције овог корпуса.

Парастос за погинуле и преминуле борце ове јединице биће служен у 11.00 часова у Храму Светог Василија Острошког на Вељинама, саопштено је из Удружења ветерана.

Вијенци ће бити положени у 12.00 часова код споменика Слава српском борцу у Лукавици.

Ова јединица формирана је 25. маја 1992. године и настала је од 288. батаљона Војне полиције из касарне ЈНА "Виктор Бубањ" у Сарајеву.

У одбрамбено-отаџбинском рату погинуло је 13 припадника Четвртог батаљона, као и осам припадника бивше ЈНА из јединице од које је настао батаљон, а који су страдали у мају 1992. године у Добровољачкој улици у нападу муслиманских снага на колону ЈНА која се повлачила из Сарајева.

Четврти батаљон Војне полиције био је у саставу СРК-а и под његовом директном командом.

Јединица је 23. маја 1992. године напустила касарну "Виктор Бубањ" и измјештена је у село Тврдимићи, а 25. маја те године извршено је прво постројавање, и тај дан слави се као Дан јединице.

Батаљон је послије тога стациониран у касарни "Слободан Принцип Сељо" у Лукавици.

У саставу батаљона биле су три чете, противтерористички вод, одјељење за Службе Војне полиције, Крим-техника и одјељење везе.

Друга чета Војне полиције је због потреба обезбјеђења позадинског командног мјеста корпуса била измјештена на Пале.

Уз уобичајне војно-полицијске задатке, јединица је била ангажована и у зони ратних дејстава широм сарајевског ратишта с основним циљем очувања територије и становништва од агресије.

По завршетку ратних дејстава, батаљон је са цјелокупним материјално-техничким средствима измјештен на Пале, гдје је 1997. године одређени број војника потписао прве професионалне уговоре, јер је тада јединица стављена под команду 505. Моторизоване бригаде, која је била смјештена у касарни "Милош Обилић" и по новој формацији је дјеловала као чета Војне полиције.

Због бројних реформи и кадровских смањења, јединица је угашена 2003. године.

Батаљоном су командовали мајор Јово Штрбац, капетан Недељко Лиздек, капетан Зоран Терзић и мајор Вуко Чворо.

Јединица је изгубила тринаест бораца. Погинули су Недељко Лиздек, Стојан Ђурић, Сретен Кнежевић, Драган Станковић, Мијат Гавриловић, Саша Тодоровић, Саша Михајловић, Војислав Јокић, Александар Бартула, Војо Голубић, Александар Зликовац, Бране Анџић и Миодраг Мичић.