Млинари у Српској и ФБиХ најављују од јануара нови скок цијена брашна, што правдају очекиваним повећањем најниже плате и поскупљењем струје.
Предсједник Удружења млинара Републике Српске Зоран Кос казао је за "Глас Српске" да је, узимајући у обзир планирано повећање цијене рада, као и струје, реално очекивати и поскупљење млинарских производа.
- Како ствари стоје врећа брашна од 25 килограма, која сада кошта око 28 марака, од јануара би могла поскупити за три КМ - најавио је Кос.
У случају да цијене житарица скоче на новосадској берзи, због глобалних превирања, односно одлуке Русије да повећа царине на извоз житарица, до поскупљења млинарских производа у Српској могло би доћи и прије јануара.
За корекцијом цијена брашна млин "Мајић" из Оџака већ је посегао. Према ријечима власника Ивице Мајића, такви кораци су неопходни, јер трошкови производње константно расту.
- Како би наши купци што мање осјетили поскупљење, одлучили смо да у два наврата коригујемо цијену брашна. Прву корекцију имали смо у новембру, док другу планирамо у јануару. Прошли мјесец смо подигли цијене за свега неколико фенинга, а исто ће бити и у јануару. Немамо другог избора, јер је пшеница у посљедња три мјесеца поскупила за најмање 20 одсто. С друге стране, плате константно расту и тај тренд морамо пратити како не бисмо остали без радне снаге - казао је Мајић, додајући да ће многи произвођачи имати проблема уколико се обистине најаве о поскупљењу струје.
Одлуке млинара за сада се неће прелити на пекаре, тврди власник компаније "Крајинаклас" у оквиру које послује и ланац пекара "Мања" Саша Тривић.
- Иако је брашно код појединих добављача претходних дана поскупило за три-четири одсто, а најављен је још један талас, ми за сада нећемо мијењати цијене пекарских производа. Поскупљење брашна у овом проценту не може утицати на цијену пекарских производа, колико може раст минималне плате - рекао је Тривић, додајући да би до поскупљења пекарских производа могло доћи због повећања цијена струје и раста плата.
Помоћник министра пољопривреде Српске Саша Лалић подсјетио је да, иако кроз мјере настоје да што више олакшају рад пољопривредницима, ресорно министарство не може утицати на одлуку произвођача при формирању цијена производа.
- Српска се, што се тиче житарица, углавном ослања на Србију и Мађарску. Оно што је добро у овој години јесте то да имамо добру производњу пшенице. Приноси и квалитет били су већи него у посљедњих пет година - казао је Лалић.
Руске царине
Русија, као највећи произвођач, повећала је царину на извоз пшенице за више од 18 одсто, на 34,71 долар по тони, док ће за јечам износити 16,6 долара, а на кукуруз 38,76 долара. Ријеч је о измјенама које сутра ступају на снагу. Висину царина на извоз житарица од јуна 2021. године руско министарство пољопривреде утврђује за период од седам дана.
