У порти Цркве Светог Пророка Илије у сребреничком селу Крњићи у петак, 5. јула, биће служен парастос за 24 српска цивила и војника из овог села, од којих су 17 убили припадници муслиманских снага из Сребренице на тај дан 1992. године.

Парастос ће бити служен од 11.00 часова.

Чланови породица страдалих, делегације општине и организација проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата из Сребренице положиће цвијеће уз спомен-плочу у порти овдашње цркве коју су подигли мјештани, уз помоћ Борачке организације и Владе Републике Српске.

Тиме ће бити одата почаст страдалима и обиљежене 32 године од свирепог убиства мјештана овог српског села.

Предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Сребренице Бранимир Којић рекао је Срни да ће учесници овог скупа поново подсјетити јавност на српска страдања у Подрињу, која Тужилаштво и Суд БиХ годинама игноришу, саучествујући у злочину и прикривајући починиоце, односно опструкцијом која доводи до тога да свједоци умиру и нестају, а починиоци као слободни грађани чекају дубоку старост.

Он је указао на дискриминаторски однос правосуђа БиХ према српским жртвама, које својим пристрасним радом и двоструким мјерилима настоји да испише лажну историју.

- Доминацијом у правосуђу БиХ и уз помоћ пробошњачких страних судија Бошњаци упорно раде на креирању лажне историје која одговара само њима, што је у супротности са истином, егутантно је, жалосно, непрофесионално и срамотно - истакао је Којић.

Он је подсјетио да су муслиманске снаге из Сребренице у априлу 1992. године почеле етничко чишћење и континуирано наставиле остваривати геноцидне циљеве и уништавање свега што је српско чинићи бројне масовне злочине над цивилима у српским селима.

Тако су 5. јула 1992. године упали у српско село Крњићи гдје су поубијали све становнике које су стигли, а углавном су то били старији цивили.

Тог дана, између осталих, убијен је непокретни сеоски учитељ у пензији Васо Парача, чије је тијело спаљено на ватри коју су у кући наложили његови бивши ученици.

Неке од жртава пронађене су унакажене и у фази распадања тек 15 и више дана након убиства.

Преживјели мјештани Крњића причају да су тог трагичног дана, осим учитеља Васе, убијени директор школе у Скеланима Раде Тримановић, старица Сока Вујић, те свештеник Бобан Лазаревић који је убијен док је обављао вјерски обред.

Као и у осталим српским селима око Сребренице, у муслиманском нападу опљачкана је сва покретна имовина, а попаљена и уништена непокретна имовина како би се уништили трагови српског постојања на овом простору.

Муслиманске формације су прије Крњића, током маја и јуна те године уништиле српска села Гниону, Гостиљ, Студенац, Виогор, Ковачице, Осредак, Чумавиће, Ораховицу, Пећишта, Бојну, Карно, више села на простору Осата, те Ратковиће, Брежане и још десетак заселака у сребреничкој општини, те Лозницу, Загоне и још неколико села у братуначкој општини, убијајући српско становништво које се није успјело склонити и побјећи.

За злочине над цивилима у Крњићима нико није одговарао као ни за бројне масовне злочине које су над Србима у средњем Подрињу починиле муслиманске снаге из Сребренице под командом Насера Орића.