Конферценцију за медије о првој представи у продукцији Народног позоришта Источно Сарајево одржана је данас у просторијама овог позоришта.

Премијера представе „Стаклена менажерија“, Тенесија Вилијамса заказана је за петак, 13. децембар, у 20.00 часова.

Према ријечима Јелене Крстић, вршиоца дужности директора Народног позоришта Источно Сарајево, ријеч је о историјском моменту за новоосновано позориште.

Сама представа се, додаје, одигравала на релацији Бања Лука - Источно Сарајево.

- Прве четири седмице, односно, почеци представе реализоване су у Бањој Луци, у Банском двору и Кући Милановића, а 1. децембра цијела екипа је дошла овдје да реализује на сцени све оно што је припремила - рекла је она.

За Слободана Перишића, редитеља представе, радити представу која отвара прву сезону и покреће позоришни живот је велика част.

Перишић истиче да су жељели изабрати комад који ће достојно представити једну националну кућу на било којем фестивалу у региону. Истиче, ипак, да је највеће питање било да ли се окренути домаћем или страном класику.

- Имали смо приједлоге и за домаћи текст. Разни елементи су утицали на немогућност извођења тих текстова и дошли смо до овог, заиста предивног текста. Пред нама је велика одговорност и част да га представимо. Направили смо представу какву смо замислили, а сада нас највише интересује повратна информација од публике – рекао је Перишић.

Како каже, Тенеси је текст писао аутобиографски, те се из свог угла бави одређеним проблемом своје сестре, која је поприлично занемарена из његове перцепције.

Додаје да у комаду постоје три свијета, три доживљаја мале заједнице – породице, а у малој заједници три различита свијета која, не тако ријетко, долазе у невиђене сукобе.

- Имамо занимљиву перцепцију дјевојке која је физички хендикепирана, а са друге стране посједује квалитетне особине, које су због хендикепа занемарене. Мене је највише занимала њена перцепција вањског свијета, из којег је она поприлично изолована, јер живи у свом свијету. Када једно тако крхко и осјетљиво биће инсталирате у реалан свијет, нормално је да доживи крах – рекао је он.

Поставља се питање, додаје, како једна тако суптилна душа може да очува своју чистоћу у окружењу које смо створили.

- То је основно питање којим сам се ја бавио у овом комаду и највише ме гријало – рекао је он.

Зоран Тодоровић, дизајнер, истакао је да су се он и Перишић у старту сложили око правца којим желе да иду, али да су многи фактори утицали на то да су правац морали мијењати неколико пута.

- Промјењен је због фактора који нису могли бити избјегнути, али, морам признати, срећан сам и задовољан тим „наметнутим“ избором. Мислим да смо урадили праву ствар - национални театар који се представља свјетским комадом – рекао је Тодоровић, додајући да је комад у основи промијењен, али у дубокој суштини остављен исти, са истом поруком која ће свима бити јасна.

Наташа Иванчевић у представи игра лик мајке Аманде Вингфилд, а истиче да је веома захвална и срећна што учествује у отварању Народног позоришта у Источном Сарајеву.

- Толико смо о томе причали, толико смо жељели ново позориште. Заиста се осјећам посебно и имам дуплу трему – истакла је она.

Лауру Вингфилд, кћерку, игра Марија Новаковић, која истиче да се глумци често пожеле психолошког театра.

- Част ми је, јер пожелимо овакве текстове, да „нажуљамо мозак“ да схватимо шта је писац хтио да каже, односно, да бисмо успјели да уђемо у суштину онога о чему је писао. Срећна сам што играм лик Лауре, јер иако је она од друштва одвојена, да у друштву нема особа као што је она, друштво би тотално пропало  – рекла је она.

Дарко Стојић, који игра лик сина Тома Вингфилда, истакао је да је „Стаклена менажерија“ једно од најпознатијих дјела свјетске књижевности, али да је та чињеница ипак мање важна у овом тренутку,

- Велика ми је част играти у једном тако значајном комаду, али још већа да са људима који су око мене пишемо страницу историје и будем у првим редовима – рекао је он.

Милан Димић истиче да највећу трему има ипак он, који је дијете Источног Сарајева и вратио се у свој град.

- Имам велику одговорност да све прође како треба – рекао је.

Димић у представи долази као гост из реалног свијета и, како каже, покушава да наметне неке ствари и ставове из реалног у њихов мали, скромни, топли дом.

- Улазим на средини представе, а изношењем неких реченица и ставова уносим црв сумње и будим им одређене емоције, али и одговорност - објаснио је Димић.