У понедјељак, 3. марта, почиње Васкршњи пост, најдужи од четири велика поста у православљу, а који се још зове и Часни пост.

Траје тачно 48 дана и важи за најстрожи пост у години, јер се претежно пости на води, изузев викенда, осим када је ријеч о Великој суботи, дану који претходи Васкрсу.

Свети оци упозоравају да пост није само одрицање од хране, већ је најважније радити на уздржавању од лоших мисли и дјела, којим ћете успјети да побиједите тјелесне страсти духовном снагом.

Васкршњи пост дијели се на седам недјеља, од којих свака има своје име и правила поста.

Прва недјеља Васкршњег поста - Чиста недјеља

Друга недјеља Васкршњег поста - Пачиста недјеља

Трећа недјеља Васкршњег поста - Крстопоклона недјеља

Четврта недјеља Васкршњег поста - Средопосна недјеља

Пета недјеља Васкршњег поста - Глува недјеља

Шеста недјеља Васкршњег поста - Цвјетна недјеља

Седма недјеља Васкршњег поста - Страдална или Страсна недјеља

Његов основни задатак је да нас тјелесно и душевно припреми за празник Васкрсења Христовог, те се у вријеме овога поста уздржавамо од меса, јаја, сира, млијека, и остале хране са животињским масноћама.

Прва недјеља Васкршњег поста - Чиста недјеља

Прва седмица Великог поста се назива Чиста јер се током ње вјерује да се у молитвама чује вапај душе која се чисти. Тим молитвама ми се одричемо гријеха и дођемо до спасења и вјечног живота.

Прва недјеља Васкршњег поста назива се Чиста недјеља или Недјеља православља. Она слави побједу над иконоборцима и успомену на поновно успостављање поштовања икона које се десило 843. године, у вријеме царице Теодоре и Патријарха Методија, послије периода иконоклазма у VIII и IX вијеку. Празник посвећен враћању икона установљен је нешто касније, јер је још у IX и X вијеку прва недјеља поста била посвећена старозавјетним пророцима Мојсију, Арону и Самуилу.

Успомена на њихово празновање још и данас је сачувана у српском народу, јер неки Срби славе Св. Мојсија као крсну славу у Недјељу православља, а неки 4. септембра. У неким Православним црквама у Недјељу православља врши се Чин православља с литијом у којој се носе иконе.

Народни обичаји и пост за Чисту недјељу

Понегдје се ова недјеља назива и Тодорова, Теодорова, Тудорова недјеља. Првих дана Чисте недјеље се не пале огњишта и жене ништа не кувају, него се једе раније спремљена храна.

Првих дана мушкарци једнониче, тј. ништа не једу у току дана док се не смркне. До четвртка се не користи кашика, дјевојке не носе никакав накит, нигдје се не игра и не пјева. Увече је сва породица на окупу, а дјеца кокају кокице, што је многима једина вечера. У селима око Пчиње се каже да се не ваља јести све док не изађе звијезда Караванка.

На Чисти понедјељак, према обичају женска дјеца спремју и чисте кућу, а сви се купају, шишају и брију, објашњавају на порталу Православље.

Међу Црногорцима из племена Куча распрострањен је обичај да изјутра на вратима осване крст од тијеста за који дјеца говоре да га је ту оставила баба Коризма. Она се јавља у причама око Васкршњег поста и у другим мјестима, и обично са њом плаше дјеца. Она, према предању гледа која дјеца се не придржавају правила поста и кад неко поједе нешто мрсно, узме га и односи у неку страшну рупу.

По другој верзији, тамо гдје дјеца прекрше пост, искаче баба Коризма и ставља сву дјецу у врећу и односи у пећину. Родитељи могу да откупе дјецу тек на Васкрс, и то ако донесу гомилу шарених јаја. Коризма је очигледно персонификација самог Васкршњег поста која родитељима служи да лакше објасне дјеци правила понашања у вријеме поста.

Први ко уђе у кућу на Чисти понедјељак назива се „кокошка“. У Републици Српској ту особу посаде „на легало“, простру сламу поред огњишта, па је часте куваном ракијом и погачом. На Чисту сриједу (Пепељаву сриједу) је обичај да се иде у кућу која је добила принову. У неким мјестима Црне Горе вече уочи Пепељаве сриједе, мајке дјеци на челу направе мали крстић од пепела.

У јужној Србији на првопосни четвртак - Чисти четвртак, праве се посебни „колачи“ који се дају стоци на Теодорову суботу. У тај дан се уговарају свадбе које ће бити тек послије Васкрса. У планинским крајевима чобани славе овај дан као свој празник.

Како се пости цијели пост

Вино и уље дозвољени су само суботом и недјељом, али и на дан Свете четрдесеторице мученика (22. март), док се риба може користити само на Благовијести (7. април) и Цвјети (9. април). Свим осталим данима пости се „на води“, а поготово строго сриједом и петком.

Прва три дана прве недјеље Великог васкршњег поста посте се посебно строго. То исто важи и за посљедњу недјељу поста коју постимо „на води“, осим Великог четвртка (13. април) када је дозвољено уље и вино.

На Велики петак (14. април) се уздржавамо од јела и пића све до изношења плаштанице, дакле до 3 сата послије подне, послије чега се узима лаган оброк „на води“. Такође, строго се пости и на Велику суботу (15. април), као једину посну суботу у току године.

Не треба заборавити да пост не значи да се само уздржавамо од мрсне хране, већ прије свега од лоших мисли, жеља и дјела.

Пост је веома важан за духовни и тјелесни живот, то је вријеме када се у свему проналази мјера и први је корак на путу спасења. Без духовног поста, кажу свештеници, сам тјелесни пост Бог не прихвата. Пост најприје има духовни смисао и он је органски повезан са цјелокупним духовним животом.

Осим црквених правила, треба послушати савјет митрополита кијевског Владимира, који каже: У посту је најважније не јести један другог!