У Републици Српској годишње од малигних болести оболи 6.000 особа, а из буџета се издваја 76 милиона КМ за посебан програм лијекова за обољеле, изјавио је данас министар здравља и социјалне заштите Српске Ален Шеранић.

- У те програме улази биолошка терапија за особе обољеле од малигних болести, али и лијекови за ријетке болести. То су специфични програми који подразумијевају да се претходно мора знати број пацијената који се лијече - рекао је Шеранић новинарима у Бањалуци, гдје је присуствовао обиљежавању Свјетског дана борбе против рака, у организацији пет удружења лица обољелих од малигних болести из Српске.

Шеранић је појаснио да су одређене терапије за обољеле у експерименталној фази, немају своју индикацију и као такве се не могу наћи на списку Фонда здравственог осигурања Српске.

Он је додао да су најчешћи карциноми плућа и дебелог цријева, код мушкараца карцином простате, док жене углавном оболијевају од карцинома грлића материце и дојке.

Према његовим ријечима, у Српској тренутно у току мапирање капацитета како би се могао обезбиједити превентивни скриниг програм карцинома грлића материце и дојке.

Он је подсјетио да су ХПВ вакцине дио превенције и приступ којим се може искоријенити карцином грлића материце.

Предсједник Удружења обољелих од малигних болести Источне Херцеговине из Требиња "Вјера-луча-нада" Нада Ђурић каже да је циљ овог удружења побољшати статус пацијената.

- Основни циљ је да се укине листа чекања и да се на ту листу ставе лијекови новије генерације и обољелима пружају квалитетнији живот - поручила је Ђурићева.

Предсједник Удружења пацијената обољелих од меланома Српске "Ми смо са вама" Јасминка Средојевић каже да су све активности овог удружења усмјерене према превентивном дјеловању и раном откривању карцинома.

- Желимо едуковати становништво о смјерницама које требају слиједити како би се спријечио настанак болести - навела је Средојевићева.

Начелник Клинике за онкологију у Универзитетском клиничком центру Српске Зденка Гојковић рекла је да се велики број малигних болести може излијечити ако се открије у раној фази.

Гојковићева је нагласила да су данас на сцени присутни бројни иновативни лијекови.

- Људи доста касно долазе на онколошке или прегледе уопштено. Касно се дијагностикује болест и тада су могућности изљечења мање - закључила је Гојковићева.

Према процјенама Свјетске здравствене организације, новооткривени случајеви рака најчешћи су били на дојци /2,26 милиона/, плућима /2,21 милион/, дебелом цријеву и ректуму /1,93 милиона/ и простати /1,41 милион/.

Најзаступљенији облици рака у погледу смртности у свијету су били рак плућа /1,8 милиона смртних случајева/, колоректални карцином /935.000/, рак јетре /830.000/, рак желуца /769.000/, те дојке /685.000 смртних случајева/.

Према овим процјенама, очекује се да ће до 2040. године доћи до повећања броја обољелих од рака за око 60 одсто у односу на 2020. годину, при чему се највећи пораст предвиђа у земљама са ниским и средњим приходима.