Књига „Приче из болнице Главног штаба Војске Републике Српске у Сокоцу – Болница поноса, надања и спаса“, чији су аутори прим. др Бориша Стојановић и др Миро Стојановић, промовисана је синоћ у Рогатици.

Ова књига, која представља искрену исповијест хирурга и свједочанство једног тешког времена, недавно је објављена у издању Матичне библиотеке Источно Сарајево, а синоћња промоција била је шеста по реду.

Др Бориша Стојановић подсјетио је на значај ове ратне болнице, која је почетком рата основана у Сокоцу као главна санитетска установа Војске Републике Српске. Она је, како је нагласио, спасила животе више од десет хиљада тешко рањених и повријеђених бораца, али и цивила.

– Да није било болнице на том мјесту, они данас не би били са нама. На територији од Требиња до Зворника била је само једна болница, у Фочи, гдје су се могли радити хируршки захвати. И док би пацијенти дошли до Фоче или до Требиња, до Зворника, увелико би искрварили и не би могли остати живи, што значи да смо им директно на тај начин спашавали животе. И не само то, ми смо били и фактор задржавања становништва на том подручју. Јер да није било нас да пружамо ту здравствену заштиту, вјероватно и становништво не би опстало ту и онда би без борбе препустили овај сарајевско-романијски плато на коме је било око 450 хиљада становника – истакао је др Стојановић.

Фото: rogatica.ba

Он је констатовао да је овој установи од пресудног значаја била помоћ Србије – од донација крви и санитетског материјала, до медицинског кадра и опреме. Нагласио је да је болница увијек поштовала Хипократову заклетву, без обзира на било какву припадност пацијената.

– Посебно сам поносан што се та болница од портира до управника придржавала међународних правила ратовања, што се придржавала Хипократове заклетве, морала и љекарске етике, па нисмо пацијенте дијелили по локалној, вјерској, етничкој, партијској и било којој припадности. За нас су они били само пацијенти. Наши борци су доводили и рањене противнике да им спасимо живот. Тада сам се сјетио оне изреке црногорског књижевника Марка Миљановог који каже „Јунаштво је спасити себе од непријатеља, а чојство је спасити непријатеља од себе“. Такви су били наши борци. То је уједно одлика и карактер српског народа и на то сам највише поносан – закључио је др Стојановић.

Аутори су поручили да је циљ књиге да отргне од заборава рад и значај ове установе, која је била симбол спаса, наде и опстанка у најтежим временима.