У шест кантона у ФБиХ са апсолутном бошњачком већином, Зеничко-добојском, Унско-санском, Тузланском, Средњобосанском, Сарајевском и Босанско-подрињском, у чак 24 министарства, од постојећих 46, нема запосленог ниједног Србина.

Потврдио је ово за "Глас Српске" предсједник Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ Ђорђе Радановић, коментаришући недавну изјаву предсједника СДА Бакира Изетбеговића да се у Републици Српској спроводи "тежак апартхејд", те да тога наводно нема у ФБиХ. 

- У тим прозивкама му се прикључио и бошњачки члан Предсједништва БиХ Шефик Џаферовић. Они држе предавање о угрожености Бошњака у Српској, иако у свакој општини ради значајан број Бошњака, а као примјери се могу узети Приједор, Добој, Бијељина или, рецимо, Зворник. С друге стране, бошњачке политичке партије, иако се јавно залажу за поштовање Устава и утврђених принципа мултиетничности у кантонима којима владају, показују да је све то лаж, нема Уставом загарантоване мултиетничности. Тамо гдје су они на власти запослени Срби у органима управе могу се набројати на прсте двије руке - каже Радановић, аргументујући то подацима објављеним у Специјалном извјештају Омбудсмана БиХ о учешћу конститутивних народа у органима власти на свим нивоима власти.

Према подацима из овог извјештаја, у Зеничко-добојском кантону од 479 запослених у јавној управи има само 16 Срба.

У Унско-санском кантону од 181 запосленог тек је пет Срба, а слично је и у Тузланском кантону, гдје од 349 јавних службеника десет их је из реда српског народа, а у Средњобосанском од 375 - осам.

Ништа боље није ни у Сарајевском, у којем је од 796 службеника само 15 Срба, а у Босанско-подрињском од 173 тек четири.

Сумирајући ове бројеве може се доћи до податка да од укупно 2.350 запослених у кантоналним министарствима, али и разним дирекцијама и заводима, плату прима тек 71 припадник српског народа, што је мање од три одсто.

Према ријечима Радановића, тужно изгледа број од укупно 15 запослених Срба у цијелом Кантону Сарајево, граду у којем би према уставима ФБиХ и овог кантона требало да буде запослено најмање 210 Срба у администрацији.

Број запослених припадника српског народа, како каже, у сваком органу власти би морао бити пропорционалан броју српског становништва на одређеном подручју према попису из 1991. године, појаснивши да би према томе 18 одсто свих запослених у органима власти у ФБиХ требало да буду српске националности.

Умјесто тога, истакао је, у великом броју кантоналних министарстава са бошњачком већином једноставно нема припадника српског народа или су они попут неке ендемске врсте.

- У Федералном инспекторату запослено је око 170 људи, од чега је нула Срба. Да ли је могуће да ниједан Србин није довољно паметан, ни школован да буде инспектор - запитао се Радановић.

Федерални ниво

Према подацима из Специјалног извјештаја Омбудсмана БиХ, слична поразна слика је и на нивоу ФБиХ, гдје од 3.800 запослених, само 97 Срба ради у неком од органа власти, од чега шест на неком руководећем мјесту.