У Републици Српској живи 1,17 милиона људи, од чега је око 600.000 жена. Просјечна старост креће се око 43 године, а када је у питању образовање, тек пет одсто њих има вишу или високу стручну спрему.

Показују ово подаци недавно објављени у публикацији Завода за статистику у којој су приказани подаци од 2019. до 2023. године о броју становника, запослености, цијенама, туризму, али и многим другим стварима, на основу којих надлежне институције могу спроводити адекватне анализе које служе као основ за доношење економских и социјалних мјера, али и развојних политика.

Ова статистика доноси многе интересантне податке. Наиме, у Бањалуци, Бијељини и Приједору живи скоро трећина становника Републике Српске, односно 32,7 одсто. Подаци говоре и да највећу густину насељености, када су у питању веће средине,  имају Бањалука и Бијељина, а најмању Требиње и Источно Сарајево.

Старост и образовање

Када је у питању старост, у Српској живи око 80.000 дјеце млађе од 15 година, док старијих од 60 година има скоро 147.000. С обзиром на негативне демографске трендове највећа просјечна старост забиљежена је у мањим срединама. Источни Дрвар је неславни рекордер са просјеком од 57 година. Слиједе Источни Мостар и Калиновик са 49, те Језеро и Крупа на Врбасу са 48 година. Најнижи просјек имао је Котор Варош (39).

Ако се погледа полна структура, у Републици Српској има више жена него мушкараца и то за око 27.000. У овом дијелу се може видјети и да бањалучки мит о седам жена на једног мушкарца није ни приближно тачан. У граду на Врбасу живи око 180.000 грађана, од чега 93.000 женског рода, тек седам хиљада више него мушког. 

Занимљиви су и подаци о образовном профилу грађана. Чак 113.000 људи нема никакво образовање или има непотпуно основно. Са основном школом било је око 117.000 људи, а са средњом 227.600. Тек око пет одсто (59.000) имало је вишу или високу стручну спрему.  

Запосленост и плате

Фото: glassrpske 

Према подацима Завода за статистику, у овом анализираном периоду број пословних субјеката у Српској је порастао за око десет одсто, са 9.182, на 10.995, од чега се 80 одсто односи на друштва са ограниченом одговорношћу. Највећи број ових пословних субјеката је стациониран у седам највећих средина: Бањалуци, Требињу, Бијељини, Источном Сарајеву, Градишци, Приједору и Лакташима. 

Када је у питању обим спољнотрговинске размјене, највећи је, очекивано, имала Бањалука. Најмање је извозио Добој, а увозило Требиње. Осим тога, највећу покривеност увоза извозом имало је Требиње, а најмању Бањалука.

Посљедњих неколико година Република Српска се доста ослања и на туризам, али подаци откривају да се од укупног броја долазака око 50 одсто односи на само три средине: Бањалуку, Требиње и Пале. Град на Врбасу је био рекордер са 400.000 долазака током 2023. године. Највећи процентуални релативни раст имало  је ипак Требиње, које због своје климе постаје регионални хит међу туристима.

Иако у Српској живи више жена него мушкараца, тај однос се, нажалост, није прелио на структуру запослених. Од 779.000 регистрованих радника 2023. године око 65 одсто су били мушкарци, док је тек 246.000 жена имало радну књижицу.

Када су у питању примања, рекордер по висини просјечне плате је Мркоњић Град са 1.686 марака, слиједи Модрича (1.633) те омалени Станари (1.575) и Гацко (1.500). У топ пет је и Источна Илиџа са 1.477 марака. Највећи град Српске, Бањалука, тек је на шестом мјесту са 1.450 КМ. При самом врху је и Сребреница у којој запослени просјечно добијају око 1.400 марака. Ако гледамо само веће средине, највећи процентуални раст од 2019. до 2023. имао је град на Врбасу, за око 40 одсто. Гацко је ипак рекордер са процентом од око 44 одсто.

Ови подаци су се једним дијелом одразили и на висину просјечне пензије у појединим срединама. На првом мјесту је Гацко - 665 марака. Интересантно, при самом врху су и општине које чине град Источно Сарајево, али и Милићи, те Власеница - у свим овим срединама се просјечна пензија кретала изнад 600 марака. У Бањалуци је она износила 580, док је најнижа била у Вукосављу, тек 365 марака.

Цјеновни парадокси

Фото: glassrpske 

У брошури су објављени и подаци о цијенама које су забиљежене крајем године 2023. Оне  су анализиране у Бањалуци, Требињу, Добоју, Приједору и Бијељини. Оно што одмах упада у очи јесте велика разлика када је ријеч о појединим животним потрепштинама.

Килограм риже је, примјера ради, у Бањалуци коштао 3,5 марака, у Добоју 4,6, а у Источном Сарајеву чак 5,7. Хљеб од пшеничног брашна је био најјефтинији у граду у ком је пшеница мисаона именица - Требињу (2,77), док је у Бијељини био 40 фенинга скупљи. Нелогичности је било и код меса, па је тако килограм телетине без кости у Бањалуци коштао 26,3 марке, а Бијељини и Добоју близу три марке мање.

Још веће разлике су код сувог свињског врата. Килограм у Бијељини коштао је око 18 марака, а у престоници пршуте, Требињу, чак 30. Када је ријеч о младом сиру, он је у Требињу коштао четири марке више него у Семберији.     

У случају воћа и поврћа та разлика од града до града креће се од 10 до 30 фенинга. Највећа је код кромпира. Најскупљи је био у Источном Сарајеву.

Ако се, рецимо, погледају цијене брачних кревета, у Требињу су били скупљи за 50 одсто од оних који су продавани у Бањалуци, док је са тросједима обрнута ситуација

Аутомобили

Према подацима Завода за статистику, крајем 2023. године су у Српској била регистрована 387.443 возила, 43.000 више него 2019. С обзиром на број становника, испада да је сваки трећи грађанин поносни власник неког четвороточкаша. Статистика каже и да их је највише, чак 19 одсто, било у Бањалуци - 73.550. Од 2019. број се повећао за око 9.000. Ипак, највећи релативни, односно процентуални раст броја регистрованих возила забиљежен је у Лакташима. Додуше, има средина у којима је и смањен број возила, а то је био случај у Пелагићеву и Рудом.