Дуго сам размишљала да ли све оставити како јесте и само кренути даље и борити се за себе, али то нисам ја. Ја се никад не борим само за себе, и никад не затварам врата другима. Тако да ћу вечерас објавити мој разлог преласка са ФФУИС на други Универзитет, само у циљу тога да наредним генерацијама помогнем и дам могућност избора, који ја нажалост нисам искористила.
На првој години Математике и физике Филозофског факултета Универзитета Источно Сарајево сам се први пут сусрела са појмом “Учиш, научиш, урадиш све и паднеш” ? Не само ја, сви ми. Писмени испит из Увода у алгебру, већина студената је урадила сва три питања, само једно од нас 30 је положило. Сви су ћутали, ја нисам. Тада су ми рекли да ћутим, јер ако се будем бунила, знате, одмазда, нећу завршити овај факултет. Питала сам се како неко има право да ме обори на основу рада у коме сам урадила тачно сва питања? Добила сам одговор од асистента Марка Ћитића да су питања као у књизи, али да онда вјероватно у књизи није добро све дефинисано и да дођем други пут, јер он нема времена за даљи разговор. Прећутала сам, дошла на наредном року, уписала оцјену. Мислила сам, свакоме се може десити, ЈЕДНОМ.
Један по један рок, у сваком се мени, или некоме од мојих колега дешавала иста ситуација са многим предметима, већином код већ поменутог асистента.
У међувремену, асистент мијења термине испита, тако што то јавља појединцима на друштвене мреже, објављује резултате исто тако. Мени лично се јавља да му помогнем око дежурства на Светосавском такмичењу у јануару. Одлазим, дежурам. Питам га кад могу доћи на консултације за Геометрију 1, јер ми је то испит за услов, а требам да идем у УСА. Он ми каже да прерадим задатке из збирке и са тог такмичења. Прерадим. Научим. Неке разумијем, неке учим напамет, јер их никада нисмо дотакли на вјежбама. Рјешења су штура и несхватљива, па сте приморани или молити некога да вам објасни или их учити напамет.
Долазим на испит, урадим сва три задатка, један са вјежби, два из збирке, никад рађена, са штурим рјешењима. Асистент је прије испита нагласио да не морамо цртати скице, јер их у збирци, за доста задатака, нема. За два задатка нацртам скицу, за трећи не знам, знам само рјешење какво је дато у збирци. На испиту дежура асистент Папаз, јер асистент Марко није ту из приватних разлога. Предајем рад прва, сједим у првој клупи, и одлазим кући пресрећна јер ми је то услов, услов за годину, услов за Визу за Америку, а и учила сам и превише, немогуће је да паднем.
Долазе резултати, мене нема на њима. Пишем мејл асистенту, када могу доћи на увид у радове, на који законски имам право. Не добијам одговор, пишем на Facebook, јер и он нама ту увијек пише, добијам блок као одговор. Одлазим на факултет са циљем да по било коју цијену добијем увид у свој рад. Налазим асистента који ми говори да увид у радове ЈА не могу добити?! Како, по ком закону, због чега? Долазим наредни дан, каже ми да је мој рад изгубио, ово се дешавало и другим студентима са њим, а ја нисам вјеровала. Кажем да ћу звати инспекцију уколико не добијем увид у свој рад. Коначно се мој рад појављује, непреправљен, без и једне исправке, са сва три задатка, двије дволиснице. Питам шта је спорно, Марко ми одговара да су сва три задатка тачна, али да то нема никакве везе јер нисам прошла и НИКАД нећу. Поновим ту реченицу за њим и питам га да ли је то био неспоразум или стварно тако мисли, одговара ми да тако мисли и да ни један студент није могао урадити та три задатка, ЧУЈЕТЕ ЛИ ВИ, ИСПИТИ СЕ ПРАВЕ ТАКО ДА ИХ СТУДЕНТИ НЕ МОГУ УРАДИТИ. ШОК ЗА ШОКОМ. Каже ја сам то морала преписати или ко зна шта да све урадим. Кажем му да га лијепо молим да на фин начин ово ријешимо, да он није дежурао на свом испиту иако је био дужан, да асистент Папаз није имао никакве притужбе на мој рад, да га је узео без икаквих коментара и да сам прва предала рад. Универзитетски асистент ми отвори врата каже да изађем и да се поздравим са полагањем тог испита неколико година, а ако наредни пут дођем да ће дискутовати са продеканом о мом статусу. Питам да ли је то пријетња, добијам одговор ДА.
Не чекам више ништа, одлазим кући уплакана. Вуковац, одличан ученик у гимназији, истакнути члан НВО сектора, предсједница омладине ООЦК у Палама, све то, и неко ми каже да за мене постоји испит који не могу положити. Уз помоћ родитеља одлазим до продекана, покрећем жалбу, на моју срећу Продекан УИС доц. др Владимир Владичић реагује, узима мој рад прегледа и наравно не налази ништа спорно. Све ово јер су моји родитељи све вријеме ишли са мном, и борили се за ово, као појединац и студент, нико ме не би ни погледао, а не помогао ми.
Добијам одговор да сам положила писмени дио испита, то је априлски рок, усмени могу изаћи до краја школске године, тачније до Октобарског испитног рока, укључујући и њега. Ја одлазим у Америку, враћам се и у септембру 2 излазим усмени испит Геометрије 1. На испит долази нови професор, Небојша Елез, који већ предаје мноштво предмета на овој катедри и пред свим студентима нас обавјештава да на усмени испит могу изаћи само особе које су писмени испит положиле од Јулског рока па до тог дана, дакле сви студенти осим МЕНЕ, да су само мени задаци поништени, из непознатог разлога. Шок, невјерица, сузе, разочарење, одлазим кући и добијам Персене од докторице. Зашто, због самовоље, због одмазде, због мита, корупције, непотизма, свих нерегуларних ствари које су урађене, ма не, тога има свугдје, боли ме што само ја не ћутим, и само ја губим. Да ли значи да требате бити покусни кунић који трепће и ћути да бисте завршили овај факултет, да ли значи да се немате право жалити јер су сви свети и неко ће вам се осветити? Е па да, значи, на овој катедри значи.
Ово није ни први ни посљедњи случај који се десио са поменутим асистентом, мада и за многе професоре би се нашла по нека ријеч, но ја сам жељела да изнесем овај случај у јавност, јер нисам једина коме се десио, али асистент и даље предаје, блокира, и уређује катедру и испите само по својој вољи.
Ове године се уписало 9 студената укупно, на оба смијера, Математику и физику и Математику и информатику. Надам се да ће имати више среће, јер срећа је једино што вам помаже овдје, а апелујем на родитеље да се посавјетују са другим студентима на другим Универзитетима и спасе своје дијете од стреса и секирације.
Мноштво студената, које не желим самоиницијативно да именујем, имају сличне и горе приче, како за овај, тако и за друге предмете, надам се да ће им ово бити подстрек да не ћуте и да причају о томе, јер само тако могу нешто промијенити.
Напомињем да се пост односи искључиво и само на кетедру за Математику и физику Филозофског Факултета у Источном Сарајеву.
Аутор: Софија Товаровић
