Dugo sam razmišljala da li sve ostaviti kako jeste i samo krenuti dalje i boriti se za sebe, ali to nisam ja. Ja se nikad ne borim samo za sebe, i nikad ne zatvaram vrata drugima. Tako da ću večeras objaviti moj razlog prelaska sa FFUIS na drugi Univerzitet, samo u cilju toga da narednim generacijama pomognem i dam mogućnost izbora, koji ja nažalost nisam iskoristila.
Na prvoj godini Matematike i fizike Filozofskog fakulteta Univerziteta Istočno Sarajevo sam se prvi put susrela sa pojmom “Učiš, naučiš, uradiš sve i padneš” ? Ne samo ja, svi mi. Pismeni ispit iz Uvoda u algebru, većina studenata je uradila sva tri pitanja, samo jedno od nas 30 je položilo. Svi su ćutali, ja nisam. Tada su mi rekli da ćutim, jer ako se budem bunila, znate, odmazda, neću završiti ovaj fakultet. Pitala sam se kako neko ima pravo da me obori na osnovu rada u kome sam uradila tačno sva pitanja? Dobila sam odgovor od asistenta Marka Ćitića da su pitanja kao u knjizi, ali da onda vjerovatno u knjizi nije dobro sve definisano i da dođem drugi put, jer on nema vremena za dalji razgovor. Prećutala sam, došla na narednom roku, upisala ocjenu. Mislila sam, svakome se može desiti, JEDNOM.
Jedan po jedan rok, u svakom se meni, ili nekome od mojih kolega dešavala ista situacija sa mnogim predmetima, većinom kod već pomenutog asistenta.
U međuvremenu, asistent mijenja termine ispita, tako što to javlja pojedincima na društvene mreže, objavljuje rezultate isto tako. Meni lično se javlja da mu pomognem oko dežurstva na Svetosavskom takmičenju u januaru. Odlazim, dežuram. Pitam ga kad mogu doći na konsultacije za Geometriju 1, jer mi je to ispit za uslov, a trebam da idem u USA. On mi kaže da preradim zadatke iz zbirke i sa tog takmičenja. Preradim. Naučim. Neke razumijem, neke učim napamet, jer ih nikada nismo dotakli na vježbama. Rješenja su štura i neshvatljiva, pa ste primorani ili moliti nekoga da vam objasni ili ih učiti napamet.
Dolazim na ispit, uradim sva tri zadatka, jedan sa vježbi, dva iz zbirke, nikad rađena, sa šturim rješenjima. Asistent je prije ispita naglasio da ne moramo crtati skice, jer ih u zbirci, za dosta zadataka, nema. Za dva zadatka nacrtam skicu, za treći ne znam, znam samo rješenje kakvo je dato u zbirci. Na ispitu dežura asistent Papaz, jer asistent Marko nije tu iz privatnih razloga. Predajem rad prva, sjedim u prvoj klupi, i odlazim kući presrećna jer mi je to uslov, uslov za godinu, uslov za Vizu za Ameriku, a i učila sam i previše, nemoguće je da padnem.
Dolaze rezultati, mene nema na njima. Pišem mejl asistentu, kada mogu doći na uvid u radove, na koji zakonski imam pravo. Ne dobijam odgovor, pišem na Facebook, jer i on nama tu uvijek piše, dobijam blok kao odgovor. Odlazim na fakultet sa ciljem da po bilo koju cijenu dobijem uvid u svoj rad. Nalazim asistenta koji mi govori da uvid u radove JA ne mogu dobiti?! Kako, po kom zakonu, zbog čega? Dolazim naredni dan, kaže mi da je moj rad izgubio, ovo se dešavalo i drugim studentima sa njim, a ja nisam vjerovala. Kažem da ću zvati inspekciju ukoliko ne dobijem uvid u svoj rad. Konačno se moj rad pojavljuje, neprepravljen, bez i jedne ispravke, sa sva tri zadatka, dvije dvolisnice. Pitam šta je sporno, Marko mi odgovara da su sva tri zadatka tačna, ali da to nema nikakve veze jer nisam prošla i NIKAD neću. Ponovim tu rečenicu za njim i pitam ga da li je to bio nesporazum ili stvarno tako misli, odgovara mi da tako misli i da ni jedan student nije mogao uraditi ta tri zadatka, ČUJETE LI VI, ISPITI SE PRAVE TAKO DA IH STUDENTI NE MOGU URADITI. ŠOK ZA ŠOKOM. Kaže ja sam to morala prepisati ili ko zna šta da sve uradim. Kažem mu da ga lijepo molim da na fin način ovo riješimo, da on nije dežurao na svom ispitu iako je bio dužan, da asistent Papaz nije imao nikakve pritužbe na moj rad, da ga je uzeo bez ikakvih komentara i da sam prva predala rad. Univerzitetski asistent mi otvori vrata kaže da izađem i da se pozdravim sa polaganjem tog ispita nekoliko godina, a ako naredni put dođem da će diskutovati sa prodekanom o mom statusu. Pitam da li je to prijetnja, dobijam odgovor DA.
Ne čekam više ništa, odlazim kući uplakana. Vukovac, odličan učenik u gimnaziji, istaknuti član NVO sektora, predsjednica omladine OOCK u Palama, sve to, i neko mi kaže da za mene postoji ispit koji ne mogu položiti. Uz pomoć roditelja odlazim do prodekana, pokrećem žalbu, na moju sreću Prodekan UIS doc. dr Vladimir Vladičić reaguje, uzima moj rad pregleda i naravno ne nalazi ništa sporno. Sve ovo jer su moji roditelji sve vrijeme išli sa mnom, i borili se za ovo, kao pojedinac i student, niko me ne bi ni pogledao, a ne pomogao mi.
Dobijam odgovor da sam položila pismeni dio ispita, to je aprilski rok, usmeni mogu izaći do kraja školske godine, tačnije do Oktobarskog ispitnog roka, uključujući i njega. Ja odlazim u Ameriku, vraćam se i u septembru 2 izlazim usmeni ispit Geometrije 1. Na ispit dolazi novi profesor, Nebojša Elez, koji već predaje mnoštvo predmeta na ovoj katedri i pred svim studentima nas obavještava da na usmeni ispit mogu izaći samo osobe koje su pismeni ispit položile od Julskog roka pa do tog dana, dakle svi studenti osim MENE, da su samo meni zadaci poništeni, iz nepoznatog razloga. Šok, nevjerica, suze, razočarenje, odlazim kući i dobijam Persene od doktorice. Zašto, zbog samovolje, zbog odmazde, zbog mita, korupcije, nepotizma, svih neregularnih stvari koje su urađene, ma ne, toga ima svugdje, boli me što samo ja ne ćutim, i samo ja gubim. Da li znači da trebate biti pokusni kunić koji trepće i ćuti da biste završili ovaj fakultet, da li znači da se nemate pravo žaliti jer su svi sveti i neko će vam se osvetiti? E pa da, znači, na ovoj katedri znači.
Ovo nije ni prvi ni posljednji slučaj koji se desio sa pomenutim asistentom, mada i za mnoge profesore bi se našla po neka riječ, no ja sam željela da iznesem ovaj slučaj u javnost, jer nisam jedina kome se desio, ali asistent i dalje predaje, blokira, i uređuje katedru i ispite samo po svojoj volji.
Ove godine se upisalo 9 studenata ukupno, na oba smijera, Matematiku i fiziku i Matematiku i informatiku. Nadam se da će imati više sreće, jer sreća je jedino što vam pomaže ovdje, a apelujem na roditelje da se posavjetuju sa drugim studentima na drugim Univerzitetima i spase svoje dijete od stresa i sekiracije.
Mnoštvo studenata, koje ne želim samoinicijativno da imenujem, imaju slične i gore priče, kako za ovaj, tako i za druge predmete, nadam se da će im ovo biti podstrek da ne ćute i da pričaju o tome, jer samo tako mogu nešto promijeniti.
Napominjem da se post odnosi isključivo i samo na ketedru za Matematiku i fiziku Filozofskog Fakulteta u Istočnom Sarajevu.
Autor: Sofija Tovarović
