Услови под којима родитељи-његоватељи у Републици Српској остварују накнаду су неправедни и неодрживи, а највише их погађа ограничење права до 30. године живота дјетета, иако инвалидитет не престаје, због чега траже хитно и системско рјешење.

Према Закону о дјечијој заштити, родитељ-његоватељ има право на мјесечну накнаду у износу од 651 КМ, али само до 30. године живота дјетета са стопроцентним инвалидитетом, иако њихова зависност од туђе његе и помоћи остаје и након тог доба.

На то указује и бањалучко Удружење за помоћ лицима са аутизмом "Дјеца свјетлости" које води борбу за унапређење положаја дјеце са сметњама у развоју и њихових родитеља.

- Главни циљ је укидање старосне границе, јер се након 30. године живота код особа са инвалидитетом ништа не мијења, инвалидитет и даље остаје - казала је за "Глас Српске" правни савјетник у Удружењу Данијела Вишњић појашњавајући да је дискриминација очигледна јер се стање дјетета са годинама не поправља, већ напротив погоршава.

Додала је да су Уставном суду Српске поднијели захтјев да старосну границу прогласи неуставном, али да одговор још није стигао.

У међувремену удружење пружа и правну помоћ родитељима који покушавају да остваре своја права, а поред питања старосне границе, проблем настаје и када дијете са инвалидитетом похађа школу.

- Кроз рад и праксу установили смо да је овај проблем значајно сложенији. Не само да родитељи чија дјеца наврше 30 година живота имају проблем, већ и они чија се школују па родитељи губе право да буду родитељ-његоватељ - истакла је Вишњићева.

Основно право, како је појаснила, је право на школовање, и нигдје у закону који регулише права родитеља-његоватеља није прописано да дијете не може ићи у школу.

- Наведено је да не може бити ријеч о дјетету које се школује да би се радно оспособило, а овдје немамо тај случај, јер је ријеч о дјетету које је инвалид, а у школу иду због саме обавезе, али и инклузије. То је једина могућност да дијете изађе на неколико сати из своја четири зида - појаснила је Вишњићева и истакла да су родитељи и тада уз њих, као асистент у настави или као помоћ при основним потребама.

Да овај терет није само финансијски, већ и психолошки, потврђује и психолог и стручни сарадник у удружењу Оливера Давидовић Кнежић.

- Родитељи су исцрпљени самом дијагнозом дјетета. Систем их додатно оптерећује, јер поред свакодневне борбе они морају да воде и битку за измјене закона. Недостатак подршке доводи до осјећаја изолације и немоћи - навела је она за "Глас Српске".

Према њеним ријечима, удружење пружа подршку родитељима и њихов је глас разума.

- Када је, прије двије године, ступило на снагу ово законско рјешење родитељи-његоватељи су доживјели шок. Дјеца са потешкоћама у развоју су дјеца читав живот и не може се ставити старосна граница. Што су старији, њихове потребе су веће. Потребно је више од 651 КМ мјесечно - казала је Давидовић Кнежић додавши да се родитељи свакодневно сусрећу са бројним препрекама, попут тога да сваке године морају да доказују инвалидитет дјетета, што је веома исцрпљујућа процедура.

Ових проблема свјесни су и надлежни у Српској, а предсједник Владе Републике Српске Саво Минић је истакао  да проблем родитеља-његоватеља мора хитно бити ријешен.

- Услови под којима данас остварују право на накнаду су скандалозни. Детаљно сам упознат са овим проблемом и у наредним данима јавност ће бити упозната са конкретним рјешењем - поручио је почетком седмице Минић.

Предах

Предсједница Удружења "Дјеца свјетлости" Мирјана Којић казала је да се од 2008. године боре за побољшање положаја дјеце са аутизмом и њихових родитеља.

- У посљедње вријеме два горућа проблема су смјештај дјеце и статус родитеља-његоватеља. Са градом Бањалука покренули смо изградњу куће "Предах", али питање накнада и старосне границе остаје оно што највише мучи наше породице - поручила је Којићeва.