Научници упозоравају да ће исти фактори који доводе до истребљења животиња, уништавања њихових природних станишта и климатских промјена довести и до нових пандемија попут ковида, а једини начин да се спријечи јесте усвајање промјена на институционалном нивоу и издавајање значајних средстава у циљу заштите животне средине.

Очување биодиверзитета може да сачува животе људи, наводи се у новом извјештају међународне групе научника, у којем је извршен преглед резултата најновијих истраживања о томе како уништавање природних станишта животиња људе излаже новим болестима, пише "National geographic".

- Научници се уопште не споре око тога. Крчење шума је примарни покретач пандемија - тврди Ли Хана, климатолог организације "Conservation International" и специјалиста за проучавање ефеката крчења шума. Хана је био један од рецензената извјештаја који је састављен крајем јула на виртуелној радионици Међувладине платформе за науку и јавне политике о биодиверзитету и екосистемским сервисима (ИПБЕС), која окупља научнике из академске заједнице, влада и непрофитних организација.

Без превентивних стратегија, пандемије ће се појављивати много чешће, шириће се брже и убијаће много већи број људи, а утицај на глобалну економију биће тежи него икада раније, наводи се у извјештају.

Те превентивне стратегије треба да буду усмјерене на спречавање ширења болести које обично потичу од животиња, односно зоонозе, како се наводи у извхештају.

Зоонозе, у које, на примјер, спадају Ковид-19, ХИВ, грип, вируси ебола и зика, потичу од микроба који живе међу животињским свијетом и који могу да заразе и људе. Њихови најчешћи преносиоци су слијепи мишеви, птице, примати и глодари.

Научници процјењују да постоји око 1,7 милиона вируса међу сисарима и птицама који још увијек нису откривени, од којих половина може да зарази људе.

Није случајност то што пандемије постају све чешће, с обзиром на чињеницу да људске активности врше све већи притисак на животну средину и доводе људи у све ближи контакт са дивљим животињама, наводи се у извјештају.

Још у новембру прошле године научници су упозорили да повећано крчење шума ствара повољније услове за појаву епидемија. Хана као примјер за то наводи крчење шума у Амазонији које се обично дешава како би се направила испаша за стоку.

Стока тако може да дјелује као посредник између заражених дивљих животиња и људи који са њом раде, истиче он.

Осим тога, уништавање природних станишта дивљих животиња може да доведе до њиховог премјештања на нове територије, приморавајући их да у већем броју домове потраже у урбаним срединама, наводи се у извјештају.

Хана истиче да је веома важно схватити размјере у којима треба дјеловати, а који достиже ниво какав никада до сада није виђен.

Научници који су начинили извјештај предлажу формирање међународног тијела које ће надгледати резултате остварене у области превенције пандемија, које ће финансијски подстицати очување биодиверзитета и инвестирати у истраживања и едукацију.

Они се надају да би ове институционалне промјене умањиле ефекат индустрија као што су производња палминог уља, сјеча дрвећа и сточарство, али и да би могле да помогну идентификовању жаришта зараза и да обезбиједе здравствену његу људима који су под највећим ризиком.

За спровођење ове стратегије било би потребно издвојити између 40 и 58 милијарди долара годишње, процјењују аутори студије и додају да би то надокнадило екомске губитке од пандемија изражене у трилионима.

Једно истраживање које је објављено раније показује да је пандемија САД до сада коштала 16 трилиона долара.

Тридесет земаља се обавезало да ће подржати Кампању за природу чији је циљ да заштити 30 одсто копна и мора до 2030. године. Лидер ове кампање Брајан О''Донел, међутим, тврди да је потребно предузети одређене кораке прије него што ова обећања постану стварност.

Ове земље ће се маја 2021. године састати због Конвенције УН о биолошком диверзитету, када ће имати прилике да формулишу стратегије које ће допринијети остваривању овог циља кампање.

О''Донел је забринут због могућег помјерања ових планова због пандемије Ковид-19 и тврди да би чак и једна година одлагања могла да представља ризик.

- Надам се да ће пандемија Ковид-19 представљати аларм за узбуну, који још увијек не чује превише људи - истиче О''Донел.

Хана се нада да би нови извјештај научника могао да постакне промјене, ако не због заштите природе и угрожених дивљих животињских врста, онда због заштите људског здравља.

- Постоји себичан разлог да то урадимо, а то је заштита нас самих - истиче Хана.

На тврдње ових научника надовезују се резултати студије објављени у децембру, који показују да је маса материјала који је изградио човјек сада приближно иста као и маса свих живих бића на планети. Маса живог свијета и даље износи око 1,1 трилиона тона и није се много мијењала током посљедњих неколико година, али зато антропогена маса, односно маса вјештачки створених материјала, експоненцијално расте.

Студија објављена у часопису "Nature" показује да је антропогена маса сада приближна биолошкој, као и да би до краја године могла да је премаши, како преноси "National geographic".

Ово откриће иде у прилог тврдњи да је Земља ушла у антропоцен, предложену геолошку епоху у којој људи представљају главну силу која обликује планету.

Ова транзиција је нешто се не дешава једном за живота, него једном у ери, напомињу научници. И ако је овај увид значајан више у симболичком него у научном смислу, материјални ефекат људске дјелатности и његов обим објашњавају како смо успјели да трансформишемо глобалне циклусе нутријената, измијенимо климу и да бројне врсте доведемо до изумирања.

Ипак, година која је иза нас донијела је и трачак наде за живи свијет око нас. Појава корона вируса усмјерила је фокус на глобалну трговину дивљим животињама.

У операцији Интерпола и Свјетске царинске организације спроведене између септембра и октобра спашен је велики број дивљих животиња.

Кинеска влада је у фебурару донијела одлуку којом су постављени темељи криминализације употребе меса дивљих животиња у исхрани, а такође је ниво зашите панголина, сисара којим се највише тргује на свијету, подигла на највећи могући ниво.

Осим тога, усљед мјера карантина и одусуства човјековог утицаја, природа је почела да се регенерише, бар на кратко и у невеликом обиму. Ово је такође омогућило научницма да спроведу истраживања и дођу до података до којих је у уобичајеним околностима теже доћи.

Коначно, пандемија је утицала на сваког нас, а искуство без преседана у нашим животима можда ће измијенити наше ставове о свијету у којем живимо и начин на који се према њему односимо, у еколошком и сваком другом смислу.