Урош Бојанић обрадовао је Источно Сарајево, када је у четвртак освојио свјетску бронзу.

За портал „Катера“, такмичар Џију-џицу клуба „Славија“ признаје да се осјећа невјероватно, као и да је у освајање медаље вјеровао од самог почетка припрема.

- Велика је част представљати свој клуб, град и Републику Српску на другом крају свијета. Медаља ми много значи јер сам уложио пуно труда и времена што се на крају исплатило. У марту сам, у једној од изјава након освајања Европског првенства, нагласио да је крајњи циљ за ову годину освајање свјетске медаље и драго ми је што сам тај циљ испунио – рекао нам је Урош, признајући да су му и европско злато и свјетска бронза посебне медаље на свој начин.

Истиче да ће свјетску медаљу памтити највише по припремама које, како објашњава, нису ишле најсјајније.

- План је био да на полусезони направим само краћу паузу јер сам након освајања Европског првенства наставио да наступам на регионалним и међународним такмичењима и тиме одржавао одличну форму у којој сам био. Међутим, тада су кренуле повреде које су ме мучиле све до пред сами полазак у Казахстан, али није било простора за изговоре и упркос томе сам тренирао и успио добро да се припремим. Пуно ми је значио међународни припремни камп код нас у Источном Сарајеву, у орагнизацији нашег клуба, као и припремни камп репрезентације Републике Српске у Требињу – испричао нам је Урош.

Према његовим ријечима, поред повреда, појавило се много техничких и финансијских компликација око самог одласка, тако да ова медаља, признаје, за њега има велики значај и тежину.

- Након свега тога борбе ми нису тешко пале, у ствари сам их једва чекао. Наравно свака борба је била напорна јер на Свјетско првенство долазе најбољи од најбољих и ту нема лаких борби. Као најтежу бих издвојио борбу у четвртфиналу против Руса Кулесхов Александра којег сам на крају савладао резултатом 20:16 – искрен је наш саговорник.

Фото: Уступљена фотографија

Како каже, утисци тек треба да се слегну, али признаје да остаје жал за најсјајнијим одличјем и титулом првака свијета, што је његов крајњи циљ.

- Сматрам да увијек може боље али сам задовољан из разлога што сам испунио циљ који сам себи задао – истакао је Урош.             

Урош је задовољан и што је турнир прошао без повреда, те наставља да ради и тренира пуним капацитетом, поставља нове циљеве и тежи ка њиховом испуњавању.

Што се тиче наредних планова, Уроша за непуних 20 дана очекује Отворено првенство Балкана у Подгорици гдје „напада“ титулу првака, а након тога међународни турнир, у организацији Џију-џицу клуба „Славија“, „Источно Сарајево ОПЕН“.

Урош је честитао осталим момцима из репрезентације који су наступили на овом Свјетском првенству на одличним борбама и резултатима, али и захвалио се људима без којих, како каже, ништа не би било могуће.

- Хтио бих да се захвалим својим тренерима, поготово тренеру Данијелу, својој породици, као и спаринг партнерима, колегама из репрезентације и пријатељима из клуба који су моја друга породица, на неизмјерној подршци у свим тешким моментима кроз које сам пролазио како бих дошао до овог успјеха. Ја, поред своје државе, града и клуба, представљам све те људе на овим такмичењима. Недавно се све ово чинило као да је недостижно и немогуће, али уз праве људе све може да се оствари – закључио је Урош у разговору за наш портал.