Одлука у вези са предметом који се односи на злочин у Добровољачкој улици у Сарајеву биће донесена у наредним данима.
Потврђено је из Тужилаштва БиХ, одакле су рекли да је истрагом обухваћено 11 лица.
Према ранијим сазнањима, Тужилаштво би напокон требало да подигне оптужницу за овај стравичан злочин, који се догодио почетком маја 1992. године у Сарајеву, те би породице жртава, пуне три деценије касније, требало да дочекају правду за смрт својих најмилијих.
У Српској, међутим, нису превелики оптимисти, поучени ранијим искуствима у вези с радом Тужилаштва БиХ и Суда БиХ на процесуирању оптужених за српске жртве.
– Да вам право кажем, нисам превелики оптимиста. Али добро је да се то покрене, по оној народној “боље икад него никад”. Чини ми се да има толико документационог материјала, толико свједочења људи који су преживјели Добровољачку, да свака оптужница која би се подигла има толико аргумената да не може да падне – рекао је за Независне Александар Савић, предсједник Предсједништва Борачке организације Републике Српске (БОРС).
Он упозорава да је питање да ли ће неки и доживјети да дочекају правду за своје најмилије. Несхватљиво је, оцјењује наш саговорник, то што се овај случај тек сада покреће, јер су неки од одговорних, сматра, до сада могли и да одслуже затворске казне.
– Наша очекивања су заиста да они који су живи дочекају правду. Али тешко, та суђења, кад почну, питање је колико ће трајати. А да је правде, у најмању руку неки би до сада можда и одслужили казне. Интересантно је што Тужилаштво, ако жели неког да процесуира, уради то за два дана, а ако неће, чека се деценијама да се подигне оптужница. Заиста је то симптоматично, јер вјероватно велики број свједока више није живи – навео је Савић.
Сличног је мишљења и Вељко Лазић, предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила, који је такође песимиста у вези с питањем процесуирања осумњичених у предмету “Добровољачка”. Подсјећа да су у Суду БиХ недавно ослобођени Драган Викић, бивши командант Специјалне јединице Министарства унутрашњих послова Републике БиХ, и остали.
– Каква ћемо очекивања имати кад смо неки дан видјели епилог судског процеса за Велики парк у Сарајеву? Осам људи је убијено и све се зна. И на крају “нико није крив”. Шта очекивати од таквог тужилаштва и судства? И међународна заједница је против нас, не само судство и тужилаштво. Када су у питању Срби, добијају максималне казне, а други народи се ослобађају – рекао је Лазић.
Подсјетимо, раније је Гордана Гвозденовић из Хан Пијеска, сестра Обрада Гвозденовића, потпоручника ЈНА који је убијен почетком маја 1992. године на Скендерији, у Сарајеву изразила наду да ће дочекати правду за овај злочин.
Њен брат је, подсјећа, прије него што ће бити убијен, дошао из Загреба и био је на обезбјеђењу у Војној болници у Сарајеву.
– Они су кренули да евакуишу рањене из Дома ЈНА. Били су видно обиљежени, знало се да је била у питању евакуација рањених – рекла нам је тада Гвозденовићева.
Тужилаштво БиХ, подсјетимо, наредило је 2018. године поновно отварање истраге против Ејупа Ганића, Заима Бацковића, Хасана Ефендића, Јусуфа Пушине и Емира Швракића у предмету “Добровољачка улица”.
Истрага је настављена због сумње да је почињен ратни злочин, а одлуком је ван снаге стављена ранија наредба о обустављању истраге од 17. јануара 2012. године у односу на пет лица и наређено поновно отварање истраге. Жалбе у односу на девет лица су одбијене као неосноване, а једна је одбачена.
Подсјетимо, припадници “Зелених беретки”, “Патриотске лиге”, МУП и Територијалне одбране БиХ напали су колону ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву 2. и 3. маја 1992. године. Убијена су 42 припадника ЈНА, од којих су 32 били Срби, шесторица Хрвати, двојица Бошњаци и двојица Албанци. Заробљено је 207 припадника ЈНА, 71 је рањен, а дан касније деветорица заробљених су убијена.
