Успостављање сензорних соба и развој сензорне терапије приоритети су у раду Удружења родитеља, дјеце и омладине са посебним потребама "Загрљај" из Источног Сарајева.

Психолог у Удружењу Бранкица Матовић рекла је Срни да је један од основних проблема код дјеце и младих са потешкоћама у развоју поремећај сензорне интеграције, односно потешкоће у обради сензорних информација које централни нервни систем прима путем чула.

- Код ове дјеце јављају се неадекватне реакције на сензорне подражаје, као што су преосјетљивост на звукове, текстуре или одјећу или, с друге стране, смањена осјетљивост, због чега им је потребан интензивнији подражај - навела је Матовићева.

Она је додала да се ови проблеми могу манифестовати кроз тешкоће у координацији и равнотежи, саморегулацији расположења, финој и грубој моторици, концентрацији, памћењу и комуникацији, што знатно утиче на свакодневно функционисање дјеце и младих.

Матовићева је истакла да је циљ рада стручног тима Удружења сензорна стимулација како би се мозгу помогло да ефикасније обрађује сензорне информације.

Рад са дјецом и младима са потешкоћама у развоју, каже Матовићева, подразумијева индивидуалан приступ и континуирану подршку њиховом когнитивном, емоционалном и социјалном развоју с циљем што боље интеграције у друштво и веће самосталности у свакодневном животу.

Матовићева је рекла да су дјеца и млади са потешкоћама у развоју веома хетерогена група, те да одступања могу постојати у моторичком, говорном, когнитивном или социјалном развоју, због чега је индивидуални приступ од кључног значаја.

Она је појаснила да се код ове популације јављају интелектуалне потешкоће, као и специфични поремећаји као што су дислексија, дисграфија и дискалкулија, затим мишићно-тјелесне потешкоће, хроничне болести, оштећења вида и слуха, церебрална парализа, говорно-језичке потешкоће, као и поремећаји понашања и социјалних вјештина, укључујући АДХД и аутизам.

ПСИХОЛОШКЕ РАДИОНИЦЕ И РАД КРОЗ ИГРУ

Психолог Милица Ковач рекла је да психолошке радионице које се реализују у оквиру Удружења помажу дјеци и младима са потешкоћама у развоју да развију емоционалну стабилност, самопоуздање и осјећај личне вриједности.

Ковачева је навела да се рад, посебно са млађом дјецом, у великој мјери одвија кроз игру, јер је то њихов природан и најприхватљивији начин комуникације.

- Кроз различите облике игре, попут игре са пијеском и тактилних активности, дјеца се осјећају сигурно и опуштено, смањују унутрашњу напетост и стрес, а истовремено развијају социјалне и емоционалне вјештине - истакла је Ковачева.

Она је додала да се са старијом омладином организују креативне радионице у којима млади имају прилику да нешто створе, да се осјећају корисно и поносно на свој рад, што знатно доприноси јачању самопоуздања и мотивације.

Ковачева је нагласила да се у рад удружења активно укључују и родитељи, што додатно оснажује цијели процес подршке и доприноси бољој комуникацији између дјеце, стручњака и породице.

САРАДЊА СА РОДИТЕЉИМА - УСЛОВ НАПРЕТКА

Логопед Горица Јаковљевић изјавила је да су чланови удружења дјеца и млади различитог узраста, са различитим степеном и врстама потешкоћа, те да се у свом раду најчешће сусреће са различитим говорно-језичким потешкоћама.

Она је навела да су најзаступљеније потешкоће кашњење у говорно-језичком развоју, неразвијен или неразумљив говор, тешкоће у разумијевању говора, проблеми у изговору гласова, као и све израженији проблеми у социјалној интеракцији и комуникацији међу дјецом.

- Сва ова дјеца имају специфичне потребе, али и значајне потенцијале које можемо развијати кроз индивидуални, пажљиво прилагођен третман, који представља основу њиховог напретка - нагласила је Јаковљевићева.

Она је истакла да, осим индивидуалног рада, велики значај има и тимски, односно групни рад кроз радионице, јер се на тај начин подстичу социјализација, комуникација и осјећај припадности.

Јаковљевићева је додала да напредак дјеце зависи од дијагнозе, степена потешкоће и континуираног рада, али и од блиске сарадње родитеља и стручњака.

Она је упутила апел родитељима који сумњају да њихово дијете има потешкоће у развоју, а немају стручну подршку, да се обрате Удружењу "Загрљај" у Источном Сарајеву, гдје могу добити помоћ, савјет и подршку.