Ако се узме у обзир да је просјечна плата у БиХ 1.388 КМ, а Синдикална потрошачка корпа коју је Савез самосталних синдиката Босне и Херцеговине израчунао за мјесец јануар 2024. године 2.895 КМ, поставља се логично питање како грађани БиХ уопште преживљавају.

Просјечан ниво цијена у Босни и Херцеговини у 2023. години у односу на просјек 2022. године, био је виши за 6,1%, што је узроковано просјечним растом цијена у од‌јељцима Храна и безалкохолна пића за 10,6%, Алкохолна пића и духан 4,8%, Становање, вода, плин, електрична енергија и други енергенти за 7,4%, Намјештај, опрема за домаћинство, рутинско одржавање стана за 9,3%, Здравство 3,1%, Комуникације 1,6%, Рекреација и култура 7,2%, Образовање 2,3%, Ресторани и хотели 8,1% те остала добра и услуге 9,5%. У истом периоду је забиљежен пад цијена у од‌јељцима Од‌јећа и обућа за 6,0% те Превоз за 4,0%, стоји у извјештају Агенције за статистику БиХ.

Индекс потрошачких цијена представља мјеру промјена цијена производа и услуга које домаћинства купују ради задовољења својих личних потреба на економској територији Босне и Херцеговине. Индекс потрошачких цијена представља мјеру инфлације у држави.

Он служи за усклађивање плаћа и зарада у складу с колективним уговорима, те пензија и социјалних давања. Такође се користи и за очување вриједности код уговора с индексним клаузулама, омогућује упоређивање стопе инфлације с другим земљама, упоређивање кретања цијена унутар земље између појединих регија, те служи као основ за дефлационирање појединих макроекономских агрегата у статистици националних рачуна и у друге сврхе.

Индекс потрошачких цијена у Босни и Херцеговини израчунава се на основу репрезентативне листе производа коју у 2023. години чини 611 производа. Сваког мјесеца прикупља се око 21.000 цијена на унапријед дефинисаном узорку продајних мјеста на дванаест географских локација (5 градова у ФБиХ, 6 градова у РС и у Брчко дистрикту).

Топ пет производа које БиХ увози и извози

Топ пет извозних производа су електрична енергија, електрични проводници, жељезне конструкције, динатријев карбонат и кожна обућа.

Топ пет увозних производа су дизел гориво, камени угаљ за производњу кокса, лијекови за појединачну продају, кориштени лични аутомобили и бакрена жица.

Из ових података се закључује да је БиХ и даље, већ годинама, у трговинском дефициту.

Главни извозни и увозни партнери

Главни партнери БиХ када је узвоз рбе и добара у питању су земље Европске уније. Од укуопног броја извезене робе 73 одсто одлази на ЕУ, док је остали проценат резервисан за друге земље, као Кина.

Робна размјена доминира са земљама у нашем окружењу као што су Србија, те Хрватска, Италија, Аустрија и Њемачка, пише Форбес.

Када гледамо појединачну робну размјену са овим државама, БиХ је у великом дефициту. Укупан извоз за 2023. годину био је 16.700 000 КМ, док је увоз био 27.768 000 КМ.

Статистички подаци о робној размјени БиХ с иностранством се производе у складу са системом специјалне трговине (проширена дефиниција), према препоруци Еуростата. Систем специјалне трговине (проширена дефиниција) укључује индустријске слободне зоне, просторе за унутрашњу обраду робе и подручје слободног кретања робе.

Робе из иностранства које се примају у царинска складишта се не евидентирају осим уколико не иду накнадно у слободан промет у земљи пријема (или се стављају у царинску процедуру унутрашње обраде или обраде под царинском контролом). На сличан начин, робе које излазе из царинских складишта и напуштају земљу не евидентирају се као извоз. Статистике робне размјене са иностранством покрива све трансакције које укључују физичко кретање робе преко царинске границе БиХ.