Истраживачи траже лакше начине да стимулишу људе да се заштите од корона вируса попут инхалатора и таблета.

Једина заштита тренутно од Ковида-19 је у виду ињекције, кажу стручњаци. Али у будућности би те вакцине могле да буду даване из инхалатора или чак таблета.

У бијелој, прозрачној лабораторији у селу Медикон, једном од највећих научних паркова на југу Шведске, хемичарка Ингемо Андерсон држи танки, пластични инхалатор, величине половине кутије шибица.

Њен тим се нада да би овај малени производ могао да игра велику улогу у глобалној борби против корона вируса, омогућавајући људима да код куће узимају верзије будућих вакцина у праху.

– Лако је и заиста је јефтино производити – каже Јохан Ваборг, извршни директор компаније која обично прави инхалаторе за људе са астмом.

– Уклоните мали пластични листић, а затим се активира инхалатор за вакцину и само га ставите у уста и дубоко удахнете.

Компанија Иконово сарађује са организацијом за истраживање имунологије у Стокхолму, ИСР, која је развила вакцину против Ковида-19 у виду праха.

Користи произведене протеине вируса (за разлику од Фајзера, Модерне и АстраЗенеке који користе РНК или ДНК који кодирају ове протеине) и може да издржи температуре до 40 степени Целзијусових.

То је једна од главних разлика у односу на чување тренутно доступних вакцина против корона вируса које је одобрила Свјетска здравствена организација (СЗО), а која су све у течном облику.

Морају да се се држе у отпорним стакленим бочицама на температурама до -70 степени Целзијусових, прије него што се пренесу у фрижидер, или ће изгубити ефикасност – познату као “хладни ланац”.

– Вакцина [у праху] могла би да се дистрибуира изузетно лако без хладног ланца и људи могу сами да је узимају, без помоћи љекара и медицинског особља – каже оснивач ИСР-а Ола Винквист, професор имунологије на Каролинском институту, један од водећих шведских медицинских универзитета.

Компанија тренутно тестира медикамент на Бета (јужноафричкој) и Алфа (британској) варијанти Ковида-19.

Сматра да би се могао да буде изузетно користан у убрзавању дељења вакцина у Африци, гдје тренутно нема домаћих произвођача цјепива, а топлија клима и ограничена испорука електричне енергије довели су до великих изазова у вези са складиштењем и дистрибуирањем вакцина прије него што им истекне рок.

И даље је, међутим, дуг пут прије него што испитивања укажу на пуни потенцијал ИСР-ове вакцине, односно лијека, а треба да одговори и на питање може ли да пружи исти ниво заштите као и вакцине које је одобрила Свјетска здравствена организација.

До сада је тестиран само на мишевима, иако су ИСР и Иконово прикупили довољно средстава да започну студије на људима у наредна два мјесеца.

Али већ постоји оптимизам у медицинској заједници да би вакцине у праху попут ове могле да буду револуционарни глобални одговор на пандемију корона вируса, као и да олакшају чување и дистрибуцију вакцина за друге болести.

– То би заиста отворило могућности за тешко доступна подручја и можда спаси људе који сада носе хладне кутије (са вакцинама) на бициклима и камилама – каже Стефан Свартлинг Петерсон, шеф Уницефовог глобалног здравства од 2016. до 2020. године.

Поређује потенцијални утицај са замрзавањем осушене хране, која се показала “сјајном када идете на свакаква необична мјеста гдје нема електричне енергије”, било да их користи медицинско особље или једноставно авантуристи.

Док компаније широм света истражују вакцине у праху, Свартлинг Петерсон указује на још један старт-ап са “перспективном технологијом”, на само 10 минута хода од Иконова.

Зикум тестира технологију за сушење постојећих или будућих течних вакцина на ваздуху на начин који не ограничава њихову ефикасност.

Tо би могло да олакша постављање лабораторија “пуни и доврши” у земљама у развоју, омогућавајући им да заврше завршне фазе производње вакцина на домаћем тлу.

Прашак вакцине помешао би се са стерилним воденим раствором непосредно прије имунизације, а затим убризгавао помоћу бочица и игала.

Међутим, технологија се отвара и за друге варијације, од спрејева за нос до таблета, каже њен извршни директор Горан Конрадсон.

– За то је потребно много истраживања и развоја. Али у принципу, да.

"Зеленија" алтернатива

Компанија Јансен, која је произвела вакцину против корона вируса у једној дози, већ ради на пилот пројекту осмишљеном за анализу идеје компаније Зикум.

Фармацеутски гигант не жели да каже да ли је ово повезано са корона вирусом или другим заразним болестима, али портпарол је рекао да је истраживање дио великог истраживање нових технологија која имају потенцијал да олакшају дистрибуцију, администрацију и усклађеност будућих вакцина.

Вакцине, односно лијекови против Ковида-19 у виду прашка или таблета такође могу да олакшају онима који се плаше игала и понуде “зеленију” алтернативу течним вакцинама смањењем електричне енергије потребне за напајање фрижидера и замрзивача који се обично користе за чување бочица са вакцинама.

А могло би да помогне да свијет буде боље покривен количинама вакцина.

– Нико није сигуран док сви нису сигурни – каже Конрадсон.

– Никад не знате шта ће се догодити ако (још) имате корона вирус негдје у неком дијелу свијета.

– Морамо да створимо могућност да допремимо вакцине до људи у свим окружењима како бисмо се глобално борили против епидемија и пандемија – слаже се Ингрид Кроман, портпаролка Коалиције за епидемиолошку спремност за иновације, глобалне непрофитне организације која ради на убрзању развоја вакцина.

Она је опрезна и каже да су вакцине у виду праха још у раној фази развоја испитивања и да предстоји још много посла.

– Али ако је успјешна, могла би да допринесе бољем приступу вакцинама, смањивању отпада и мањим трошковима програма вакцинације.