Цијене горива на домаћим пумпама у константном су расту и у односу на ју­л ове године више су за петнаестак одсто, што ће се, уколико се ови негативни трендови наставе и у наредном периоду, сигурно одразити и на нови раст цијена услуга и робе, а поготово животних намирница.

Упозоравају на ово економски аналитичари указујући да би, након што је инфлација у БиХ у протеклих неколико мјесеци нешто успорила, она опет могла ухватити залет, наводећи да је један такав сценарио већ погодио сусједну Хрватску. Наводе и да је нафта изнад 90 долара, а можда и 100, готово идеалан рецепт за поновну инфлацију.

Цијена горива у јулу ове године у БиХ била је око 2,46 марака по једном литру, а данас је око 2,82. Сви показатељи, али и сама математика, указују да ће нафтни деривати на нашим пумпама и у наредном периоду бити све скупљи. Иако се калкулисало како би цијена горива могла отићи на 2,90, јер су велепродајне набавне цијене дизела почетком ове седмице скочиле на 2,18 марака по једном литру, највјероватније би дизел могао поскупјети на чак три марке, јер су набавне цијене у међувремену отишле за додатних пет фенинга, на 2,23 марке. Када на ову цијену додамо акцизе и путарине, те максималну дистрибутерску маржу, долази се то цијене од три марке.

Уколико не дође до смиривања на овом тржишту, које је постало изузетно осјетљиво на сва дешавања у свијету, дизел би у односу на ју­л могао бити скупљи за чак 50 и више фенинга, што представља раст од 20 одсто.

Економски аналитичар Милош Грујић каже да је још рано говорити о негативним ефектима овог поскупљења, али и да ће, уколико се цијена сирове нафте задржи на садашњем нивоу од око 90 долара за један барел, или чак оде на 100, то бити идеалан рецепт за раст инфлације и нову спиралу поскупљења у Европи, али и код нас.

- Вјерујем да се крајем ове или почетком наредне седмице може очекивати ново поскупљење нафтних деривата на домаћим пумпама, а што ће онда сигурно довести и до каскадног, домино ефекта, односно до новог раста инфлације, која се већ показала жилавијом него што се мислило да ће бити - истакао је Грујић за “Глас Српске”.  

Како је навео, један овакав песимистични сценарио, који постаје све реалнији, а поготово након потеза Саудијске Арабије и Русије, односно њихове најаве да ће наставити са спровођењем одлуке о смањеним производним квотама, само ће додатно усложнити и борбу Европске централне банке против инфлације.

- Никако не треба заборавити да Европа троши десет одсто свјетске енергије, а производи само пет. Због тога ће она бити под великим ударом, поготово након овог новог раста цијена енергената, али то неће заобићи ни нас, јер ћемо морати дијелити њихову судбину. И прије овог нафтног шока борба против инфлације није ишла у жељеном правцу, а поготово неће након ових нових турбуленција на нафтном тржишту. Мислим да ће због тога ЕЦБ већ у септембру донијети одлуку о новом рестриктивном повећању каматних стопа, а знамо шта већ то значи за обичне људе, сама предузећа и уопште економије које ће се због тога суочити са још већом рецесијом - каже Грујић.

Слично мишљење дијели и професор на Економском факултету у Бањалуци Драган Глигорић наводећи како су у протеклом периоду домаће власти успјеле да колико-толико сузбију инфлацију, што је обећавало макроекономску стабилност и поуздане економске пројекције. 

- Нови раст цијена сирове нафте, ванредни и рекао бих дириговани, а који се није могао предвидјети прије три или четири мјесеца, сигурно ће негативно утицати и на наше тржиште, угрозиће, односно успорити постизање раније утврђених инфлационих циљева. Били смо на добром путу, али сада се све закомпликовало и сигурно је да ће доћи до ланчане реакције и новог раста цијена производа и услуга - каже Глигорић.

Како је појаснио, ово ће вјероватно натјерати, како ФЕД, тако и ЕЦБ да наставе са пооштравањем монетарне политике, а што значи још веће каматне стопе, а самим тим и све теже услове пословања.

- Инфлација једноставно храни саму себе, а гориво је главни покретач. Сматрам и да у свему овом има и доста лова у мутном, јер у посљедње вријеме се поједине цијене вјештачки кроје. У свему томе највише профитирају поједине државе, али и велике глобалне компаније, а што се може видјети и из примјера да, иако су тренутно ниске прогнозе економског раста у свијету, цијене нафте и даље расту, што због геополитичких тензија, што због разних игара - истакао је Глигорић. 

Оно што додатно забрињава јесу најновије прогнозе појединих аналитичара банке “Голдман Сакс”, који сматрају да би цијене сирове нафте наредне године могле да достигну 107 долара по барелу ако произвођачи из ОПЕК плус не пониште одлуку о смањењу производње. Саудијска Арабија је у уторак саопштила да ће продужити до краја ове године своју одлуку, на шта је одмах реаговало тржиште, те је тако нафта брент пробила границу од 90 долара.

И берзански шпекуланти се све чешће кладе на све више цијене дизела због сезонски ниских залиха у вријеме када се оне обично повећавају уочи гријне сезоне. Иако залихе дизела нису тако мале као што су биле у ово доба прошле године, оне су и даље, како се наводи у појединим анализама, знатно испод историјских просјека, што, како се истиче, сугерише да би смањена понуда због застоја у појединим рафинеријама, потражње веће од очекиване или хладније зиме могли додатно да преокрену тржиште нафтних дестилата у дефицит, подижући цијене поново. Они сматрају и да је ово само почетак једног бурног периода, јер се све више остварују њихови страхови и сумње да се ова инфлација не може лијечити само монетарним мјерама, јер се и штампају огромне количине новца.

Хрватска

Према најновијим статистичким подацима, потрошачке цијене у Хрватској током августа ове године биле су за 7,8 одсто више у односу на исти мјесец прошле године, што значи да је инфлација на годишњем нивоу у тој држави порасла први пут након осам мјесеци пада. Економисти су указали како је главни разлог - нови раст цијена сирове нафте. Сматрају да би ситуација вјероватно била још гора и песимистичнија да Хрватска није увела евро.

Пише: Вељко Зељковић