Сваке године између 17. јула и 24. августа на небу се догађа пљусак звијезда падалица, односно метеорски пљусак Перзеиди, а његов врхунац ће се догодити вечерас и сутра увече.

Звијезде падалице немају везе са звијездама које падају, већ је ријеч о метеорима, металним или каменим небеским тијелима која обилазећи Сунце улазе у Земљину атмосферу и пролазећи кроз њу сагоријевају.

Због тога што та појава изгледа попут бакље која пада према Земљи, назива се звијездама падалицама.

Звијезде падалице се могу видјети сваке ведре ноћи, ако се небо посматра негдје изван свјетла града.

Неколико хиљада тона различитих честица и прашине улети у нашу атмосферу сваке године, огромна већина ових честица сагори у атмосфери и не стигне до површине Земље, али неке од њих, оне веће, "преживе" и падну на површину и тада се називају метеорити.

Брзина којом честице улијећу у атмосферу наше планете креће се у интервалу од 30 до 70 км/с, а свјетлосна појава, метеор, настаје на висини од 80 до 120 км.

Током претходних година вријеме максимума активности Персеида "видјело" се и 80-100 метеора на сат!

Персеиди су вјероватно најпознатији и један од најљепших метеорских ројева.

Први писани траг о њима потиче из далеке 36. године наше ере, када је у Кини забиљежено неколико стотина метеора у периоду од само неколико сати.

У периоду од VIII до XI вијека постоје недвосмислени писани трагови о овом метеорским роју из Кине и Јапана.

Током XVIII и IX вијека астрономи су прикупили доста података о овом роју, уцртавали су њихове путање и биљежили сјај и боју појединих метеора.

„Извор" роја Пересида одредио је Вилијам Денинг, на основу 2.500 трагова метеора забиљежених између 1869. и 1898. године. Он је израчунао да се „извор" роја налази у сазвијежђу Персеј, по чему је и рој добио име.