Јевреји од вечерас до 26. децембра славе Хануку или Хаг хаурим, празник слободе и свјетлости.

Ханука се слави у знак сјећања на трогодишњи ослободилачки рат, односно ослобођење Јерусалима 165. године прије нове ере, када је "поново упаљено кандило, а идоли избачени из храма".

У данима Хануке Јевреји се сјећају побједе једног од петорице Хакохенових синова - војсковође званог Макаби /чекић/ над Сиријцима и поновног освештања храма у Јерусалиму.

Свечаност траје осам дана и за то вријеме у јеврејским породицама се пали осмокраки свијећњак /ханукија/, који личи на менору, са осам главних и једним помоћним краком.

Легенда каже да је послије разарања јерусалимског храма у њему нађено уље за свијећњак - менору, које је било довољно само за један дан. Међутим, уље је у кандилима горјело пуних осам дана што се у јудаизму сматра чудом.

У дане Хануке пјевају се оде јерусалимском храму, једу се крофне свих осам дана празника који се слави по кућама, школама, јеврејским заједницама, удружењима и на трговима.

У Израелу се свијеће пале на свим трговима и пред Градском кућом.