Само 12 локалних заједница у Републици Српској лани је забиљежило позитиван миграциони салдо, док је из 52 општине и града више грађана одселило него што је у њих доселило.
Демографи упозоравају да миграције додатно празне мање општине и рурална подручја.
Показују то подаци Републичког завода за статистику, који говоре да је током протекле године на подручју Републике Српске забиљежено 11.298 унутрашњих миграција.
- Од тога је 6.356 међуопштинских, 4.407 међуентитетских и 535 између Републике Српске и Брчко дистрикта. У 2025. години на подручје Републике Српске доселила су се 2.043 лица из Федерације БиХ, а из Брчко дистрикта 267. Са територије Републике Српске у Федерацију БиХ одселила су се 2.364 лица, а у Брчко дистрикт 268. Укупан миграциони салдо Републике Српске за 2025. годину је минус 322 - навели су они.
Према њиховим подацима, у миграцијама су учествовали највише млади људи, међу којима се издваја популација од 25 до 34 године.
Бањалука, Бијељина и Источно Сарајево имају највећи плус
Када је ријеч о локалним заједницама појединачно, најбољи миграциони салдо има Бањалука - 750. Током протекле године у Бањалуку су доселила 1.643 становника, док су се одселила 893.
Највећи град Српске слиједи Бијељина, са салдом од 344 у плусу, а у овај град у Семберији доселило се 785 становника, а одселио 441 човјек.
Позитиван миграциони салдо има и Град Источно Сарајево, и то 279. Када је ријеч о општинама које улазе у састав овог града, четири имају позитиван, а двије негативан миграциони салдо.
Значајан миграциони салдо у плусу имају још Требиње и Лакташи - 229, односно 213.
Према подацима Републичког завода за статистику, у Требиње се лани доселило 356 особа, а из њега одселило 127 људи.
Када је ријеч о Лакташима, у овај град се доселило 440 особа, а одселило 227.
Теслић, Сребреница и Зворник мјеста са највећим минусом
С друге стране, негативан миграциони салдо је имало знатно више локалних заједница, што смо већ поменули, а најгоре бројке има Теслић, минус 127. Тако се из овог града одселило 226 особа, а доселило 99.
Теслић слиједи Сребреница са негативним салдом, минус 126, а затим и Зворник са минусом од 122.
Из Приједора се одселило 492 људи, а доселило 374, па је миграциони салдо негативан и износи 118 у минусу. Лоше податке забиљежиле су и Лопаре, па су тако лани имали негативан миграциони салдо од 101.
Демографи упозоравају на пражњење мањих општина
Александар Чавић, демограф, у разговору за "Независне новине" истиче да се тренд у погледу унутрашњих миграција у Републици Српској наставља, те да највећи урбани центри додатно празне рубни простор и мање општине.
- То у комбинацији са факторима који се тичу негативног природног прираштаја представља озбиљан изазов не само у погледу планирања кретања укупног броја становника у Републици Српској и његових структура, него и његовог просторног размјештаја. Због чега је то битно? Из разлога што ће одрживост одређених јединица локалне самоуправе и одређених мјеста и градова директно утицати на одрживост укупног система у РС из разлога што је врло тешко организовати и производњу и било који облик привредне дјелатности на удаљеним подручјима - каже Чавић.
Он појашњава да су простори, који се на овај начин празне, изузетно важни из разлога што представљају сировинску и производну базу Републике Српске.
- На примјер, простор Шипова, рубни простори некадашње високе Крајине, чак и мјеста која имају релативно развијену привредну дјелатност попут Теслића, Котор Вароша и слично. То представља озбиљан проблем јер на тим мјестима је потребно много мање средстава за реализацију неких кључних ствари које се тичу задржавања младих на одређеном простору, а то је, на примјер, стицање прве некретнине - истиче он за "Независне новине".
Како додаје, далеко је повољније купити некретнину у Теслићу него у Бањалуци или Требињу.
- Ми и кроз унутрашње миграције стварамо додатан притисак на будуће становништво зато што се на тим мјестима додатно повећава тражња за стамбеним простором и додатно се ствара простор за раст цијена некретнина, а што је један од кључних елемената за задржавање младих људи на овом простору и даљи демографски развој - објашњава он.