Пошиљке руских енергената, посебно нафте и нафтних деривата, на Блиски исток расту сваког дана од почетка увођења санкција Русији и сада су достигле 155.000 барела дневно, док је европски увоз смањен за 30 одсто у истом периоду, наводе западни извори.
Овакви трендови са токовима руске нафте и рафинираних производа показују да геополитичка криза око Украјине мијења дуго успостављене трговачке руте и ствара прилике за трговце на Блиском истоку и у Азији, наводи америчка агенција "Блумберг".
Према наводима Џонатана Литка, енергетског аналитичара у "Тарнер енд Мејсон корпорејшн", врло је вјероватно да ће бити осигурани посебни путеви који ће покрити такве испоруке нафтних деривата, посебно из саме Русије.
Земље Блиског истока из Русије највише увозе уље за ложење, које се често користи за производњу електричне енергије и за потребе саобраћаја. Испоруке укључују и бензин, дизел-гориво и керозин за авионе.
Увоз нафтних деривата из Русије на Блиски исток прошлог мјесеца достигао је највиши ниво од почетка 2016. године. Више од трећине увоза ишло је у Центар за трговину и складиштење нафте у Фујаираху /Уједињени Арапски Емирати/.
Према прогнозама стручњака, тренутани блискоисточни увоз из Русије надмашиће јунски рекорд са испорукама већим од 220.000 барела дневно.
Свјесни да Русија зарађује велики новац на проширеним тржиштима и да санкције немају ефекта, САД и њихови европски савезници настоје да ограниче кретање руских извозних цијена нафте.
Администрација предсједника САД Џозефа Бајденова залаже се да се те цијене убудуће фиксирају на износ од 60 до 80 долара за барел.
Међутим, за тако нешто Вашингтон може да придобије земље тзв. западног круга, док ће с осталима попут Индије и Кине, које су сада и главни увозници руске нафте, то пуно теже договорити.
У случају ограничења цијена сви страхују да би Русија могла да заустави извоз нафте и усмјери је искључиво за домаће потребе, чиме би изазвала глобални енергетски потрес који би, заправо, довео до супротног ефекта од жељеног - новог великог скока цијена нафте на тржишту које је нафте све више "жедно".
Таква мјера би, преноси "Блумберг", могла имати разарајуће посљедице и по западне економије које су већ ионако у проблемима по питању енергетике и високе инфлације.
