Велики ентузијаста, један од заслужних за покретање ЕТФ-а у Источном Сарајеву, строг али праведан, а од свега највише човјек, неке су од ствари које можете чути када споменете име Вељка Вулетића.

Вељко Вулетић рођен је 17. априла 1933. године у Сарајеву гдје завршава основно и средње образовање. У Сарајеву завршава математику са физиком 1957. године, а у Загребу примијењену математику 1959. године. Магистрирао је у Сарајеву 1972. на тему „Теорема Шаундера, нека њена уопштења и примјене“, а докторирао је 1990. године, такође у Сарајеву, на тему „Нумеричко третирање неких техничких проблема“.

Биран је редом у наставничка звања асистент, предавач, виши предавач, ванредни професор и редовни професор, све на предметима Катедре за математику.

Осим што је цијели свој радни вијек провео у настави, радио је десетак година и у Енергоинвесту, у радној организацији ИТЕН.

Више од 20 година био је шеф Катедре за математику на Електротехничком факултету у Сарајеву, а од 1994. до 2002. године био је декан Електротехничког факултета у Српском Сарајеву.

У настави је био ангажован како на редовном студију (Електротехнички факултет, Природно-математички, Машински и Економски факултет), тако и на постдипломском студију (Електротехнички, Природно-математички, Машински, Грађевински и Економски факултет).

Године 1975. одликован је медаљом за војне заслуге, за активност у организацији резервних официра.

Био је члан многих спортских, друштвених, стручних и научних удружења.

Вељко Вулетић има око 70 референци стручних и научних радова, реферати на симпозијумима и конгресима у земљи и иностранству, објављене скрипте и књиге, објављени радови и многи други.

Дана 29. 12. 2014. у 82- гој години живота проф. др Вељко Вулетић је преминуо у Источном Сарајеву.

Наставно-научно вијеће ЕТФ-а покренуло је иницијативу да се у знак сјећања на лик и дјело покојног проф. др Вељка Вулетића у згради ЕТФ-а изради његова биста и отвори Спомен соба. Ову иницијативу подржао је и велики број дипломираних инжењера, бивших судената ЕТФ-а, од којих велики број живе и раде у иностранству.

У просторијама Електротехничког факултета Универзитета у Источном Сарајеву 29. децембра 2015. године, поводом годишњице смрти, а на иницијативу Наставно-научног вијећа, отворена је Спомен соба у знак сјећања на професора Вељка Вулетића, првог послијератног декана овог факултета.

У било ком сегменту живота, његове колеге и студенти могли су нешто научити од њега, тако бар кажу и са радошћу га се сјећају.

Након Спомен собе, у холу Електротехничког факултета, 1. јула 2016. године, откривена је биста професора Вељка Вулетића.

Његови студенти, сада већ инжењери електротехнике, сјећају га се као строгог и праведног професора, како кажу човјек је био „раја“, када их није подучавао на настави дружио се са њима изван наставних активности, одлазио је са студентима на ручкове, чашћавао их и слично. Памти се и по томе што је знао колеги професору уситнити крупну новчаницу јер се овај увијек вадио да нема ситно да плати туру. Једне прилике док су сви чекали да отвори међународну Електријаду он је каснио јер је играо стони тенис и заборавио да га чекају.

Вељко Вулетић био је познат и као велики шаховски заљубљеник. Било је ту доста анегдота, али и „ритуала“ које је са својим друштвом проводио у слободно вријеме.

Добар глас се далеко чује, а у нашем случају, глас о професору Вулетићу као „највећем комбинатору“ и заљубљенику игара на срећу, чуо се до Америке.

- Професор Вељко путовао је неке поратне године на мјесец дана у Америку. Једне вечери се појавио и у највећем граду Неваде, свјетској коцкарској пријестоници Лас Вегасу. Касније се причало да су све тамошње коцкарнице те вечери биле затворене. Једноставно су власници дознали да је стигао највећи комбинатор и заљубљеник игара на срећу. Нису се усудили да отворе своје локале да би се заштитили од сигурне своје штете и неминовног губитка - присјећали су се ове анегдоте његови пријатељи.

Велики човјек, Вељко Вулетић, остаће упамћен по овим и још многим другим позитивним стварима којима је обиљежио и оставио трага у нашем Источном Сарајеву, а један чланак је мало да би у њега све стало.