Виши асистент на Катедри за математику и физику Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву мр Весна Милетић од раног дјетињства је завољела природне науке, а посебну љубав је усмјерила ка физици и математици.

Како каже, љубав према природним наукама је наслиједила од мајке Гордане, наставника математике, те је често, током распуста, сате проводила уз збирке математике и физике.

- Још у основној школи сам вољела да током зимског, а поготово љетног распуста, проводим сате и сате уз збирке из математике и физике. Дешавало ми се да изгубим појам о времену. Имала сам прилику да ми физику предаје одлична наставница у ОШ „Пале“ Мирјана Вујиновић, те сјајни професори Друге математичке гимназије у Сарајеву – каже Милетићева.

Она је током средњошколског образовања учествовала на бројним такмичењима из математике и физике, те је остварила запажене резултате и већ тада је, како она каже, било јасно шта ће бити њен животни позив.

Након гимназије и разговора са неколицином професора са Катедре за математику и физику Филозофског факултета у Палама, схвата да постоје сви услови и квалитет ове катедре за њен даљи напредак, те одлучује да се упише на овај факултет.

- Љубав према природним наукама сам наслиједила од мајке Гордане, наставника математике у ОШ „Мокро“. Сматрам да је мама главни „кривац“ за љубав према физици и математици. Гордана, не само да је одличан наставник математике, што показују бројни успјеси њених ученика, него је и сјајан педагог, што представља јако важан фактор у односу на наставник-ученик – истиче Милетићева.

Према њенима ријечима, у породици Милетић, мајчиним и сестриним стопама у просвјетне воде је упловила и Веснина млађа сестра Винка, која је такође професор физике и математике.

Основне студије математике и физике на Филозофском факултету у Палама завршава просјечном оцјеном 9,6 те на позив професора почиње да ради као асистент на одређеним предметима на Филозофском и Електротехничком факултету.

- Након завршених мастер студија физике на Природно-математичком факултету у Новом Саду напредовала сам у звање вишег асистента. Од свих предмета које сам имала на основним студијама, највише сам вољела предмете из области „Термодинамике“ и „Физике чврстог стања“, на којима сам данас асистент. Предметни сам асистент на седам предмета – каже Милетићева.

Она је већ одавно зацртала свој циљ и направила планове за будућност, те каже да нема намјеру да по окончању школовања и докторских студија напушта БиХ и Пале.

- Током докторских студија желим да стекнем што више знања на Институту и желим посјетити што више универзитета и института који се баве фотокаустиком. Желим једног дана студентима, као и надареним ученицима, пренијети знање на што једноставнији начин и развити им љубав према математици и физици – каже Милетићева.

Од прве године докторских студија Весна свој истраживачки рад обавља на Институту за нуклеарне науке „Винча“ са групом људи која броји седам чланова, а коју чине математичари, физичари као и инжењери електротехнике.

- Атмосфера у групи је сјајна. Током провођења експеримената и писања радова свако од нас има одређени задатак, затим дискутујемо о резултатима и објављујемо у часописима.  Област којом се бавимо су фототермалне науке, конкретно фотоакустика – каже Милетићева.

Она додаје да је јако важно радити докторат у окружењу људи који износе своје резултате, прихватају туђе мишљење и спремни су за дискусију.

Милетићева додаје да по завршетку докторских студија на нишком универзитету планира да остане у Босни и Херцеговини, те значајније допринесе развоју Универзитета у Источном Сарајеву и Палама.

- Вољела бих да остварима међународну сарадњу са доста универзитета и института широм свијета, како би наши студенти имали прилику да једног дана посјете исте. Потребно је доста рада и труда, као и одрицања, али сматрам да вриједи улагати у науку – истиче Милетићева.

Она каже да је током студирања имала велику подршку својих професора, а највећу од професора др Зорана Љубоје.

- Као бивши студент Филозофског факултета у Палама, те виши асистент на Катедри за математику и физику, сматрам да наши студенти имају могућност да стекну завидан ниво знања. Смјер математика и физика/Математика и рачунарство заиста дају много могућности – каже Милетићева.

Милетићева напомиње да, пошто су то дефицитарна занимања, студенти имају право на стипендију, што им представља додатни мотив за упис на овај смјер и учење.

- Јасно је да физика не може без математике, и сама помисао да имате одличне темеље из математике и физике, отвара доста могућности за даље усавршавање. Студенти који се одлуче за рад у школи, имају могућности да конкуришу на два радна мјеста и сматрам да је то једна од битних ствари наше Катедре – истиче Милетићева.

Осим љубави ка науци, Веснина друга љубав је фудбал. Некада је то било тренирање и играње фудбала у ФК „Романија“, а данас је на фудбалском терену присутна у улози фудбалског судије.

- У слободно вријеме, дјетињство сам проводила играјући фудбал са дјечацима из краја. Мислим да је сусрет са лоптом био љубав на први поглед. Пошто у нашем граду није био женски фудбалски клуб, током основне школе фудбал сам тренирала са дјечацима у „Романији“ – каже Милетићева.

По упису гимназије у Сарајеву, Весна се истовремено уписује у женски фудбалски клуб „СФК 2000 Сарајево“, те додаје да ју је тај потез тада учинио најсрећнијом  дјевојчицом на свијету.

- Мјесец дана је било довољно за позив у први тим и за репрезентацију БиХ. Од периода средње школе, као и данас, у спорту, узор ми је тренер „СФК 2000 Сарајево“ Самира Хурем. Као и већина младих, имала сам велике снове и жеље, како у фудбалу, тако и у природним наукама, али сам била свјесна да је јако тешко дати максимум на оба поља. Одлучила сам да се посветим науци, тачније математици и физици – истиче Весна.

Године су пролазиле, али жеља за фудбалом није нестала. На позив једног пријатеља, Весна пристаје да се опроба у улози фудбалског судије и након неколико утакмица, враћа јој се поновни осјећај среће приликом изласка на терен.

- Женски фудбал у нашој земљи из године у годину добија на популарности и мислим да ће убрзо доћи вријеме када ћемо се ослободити предрасуда које владају, како у нашем граду, тако и у читавој држави. Позив фудбалског судије није једоставан, али мислим да дјевојке, које заиста воле фудбал, могу брзо напредовати и научити много од великих стручњака у свијету суђења – истиче Весна.

Весна је члан Удружења фудбалских судија и инструктора Сарајевско-романијске регије, гдје је међу 40 судија једини женски фудбалски судија, те истиче да има велику подршку колега, које јој не дозвољавају да се осјећа мање вриједно поред њих.

Највећа жеља јој је да једног дана добије знак ФИФА судије и свој град и земљу представи у том свјетлу на најбољи могући начин.

Новинар: Миљан Рашевић