Прије равно 100 година, Београд је добио човјека који је својом мудрошћу, благим осмијехом и дубоком вјером у људе оставио неизбрисив траг.
Академик Владета Јеротић (1924-2018) није био само врстан неуропсихијатар и интелектуалац, био је водич кроз лавиринте људске душе, а његова дјела освјетлила су пут многим генерацијама.
Његове ријечи имале су моћ да утјеше, инспиришу и подстакну на дубље промишљање о себи и свијету.
Његова спремност да саслуша и пружи утјеху учинила га је вољеним међу обичним људима који су га пратили на његовим предавањима и трибинама. Био је глас разума и срца, пишу београдске "Вечерње новости".
У години обиљежавања вијека од његовог рођења, Задужбина Владете Јеротића, коју је за живота основао, објавиће двије књиге "Верујем, не верујем, не знам..." и "Ако не постанемо бољи, постаћемо гори" у којима су његови скоро непознати текстови. У едицији "Владета Јеротић о..." изаћи ће његова студија о Фројду.
Као посебан издавачки подухват Задужбина најављује Лексикон појмова из Јеротићевих дјела, који ће његово грандиозно, а врло разнолико дјело учинити доступнијим за разумијевање, и за даље проучавање.
Из рукописне оставштине, Задужбина ће објавити дневник Момчила Јеротића, под насловом "Моме сину Владети", који прати период од Владетиног рођења до дипломирања на Медицинском факултету.
Иначе, поводом значајног јубилеја у Српској академији наука и умјетности одржан је научни скуп. А, ликом и дјелом знаменитог научника бавиће се и учесници тродневног научног скупа у Чачку, који организује удружење "Ирмос".
