Не може другачије гласити наслов текста о Винки Копривици него – Пивљанка. Јер Пива и Винка су, у овој причи, готово синоними.

Винка је, истовремено, синоним за тугу, али и за живот, јер њено име данас носи њена братанична – Винка Копривица Шкорић, правница из Панчева.

Прије шездесет година, у селу Недајно, на Пивској планини, преминула је дјевојка Винка Копривица. Годину дана касније настала је пјесма "Боловала млада Винка". Временом је добила статус вјечности, не само због мелодије и стихова већ и због приче коју носи, приче о младости, патњи, смрти и непролазној љубави према завичају.

– Најмлађа у породици. За мене је цијели космос била моја тетка Винка и приче о њој. Дјевојка миљеница цијелог села. Извјесна је само смрт, али није било праведно да најбоља и најљепша оде тако млада. Изненада је осјетила немоћ, болове у зглобовима и благи оток на лактовима. Браћа су је одвела у Београд. Професори су дијагностиковали тешку и ријетку болест – лупус, болест коју медицина ни тада није довољно познавала. Чим су љекари успјели да је привремено стабилизују, Винка је тражила да јој дозволе да се врати у своју Пиву. Цијела Пива већ је била чула за њену злу коб.

Једног поподнева, док је моја баба Даница прала карлице од млијека, чула је глас кћери која је дозива. Притрчала је постељи из које су је очи жељно гледале. Винка је замолила мајку да је загрли и придигне.

И као што пјесма вели, Даница ју је храбро тјешила и бодрила, а Винка је казала да је дошло вријеме растанка. И тако се њен живот угасио – казује Винка Копривица Шкорић у разговору за "Дан".

Она наглашава да је у породици њеног покојног оца Момира сузама и лелеком исписана историја пјесме "Боловала млада Винка".

– Супстанце очаја и туге преточиле су се у стихове које је написао мој тата. Дјед и баба, Благоје и Даница, тетке Милева и Стеванија, отац Момир, стричеви Лазар и Божидар – тада би и живот дали да мотив за ту пјесму никада није ни постојао – присјећа се Винка Шкорић и додаје да је једно када носиш име тетке Винке, а друга је прича када она живи у теби, у породици, а због пјесме и у многим добрим људима.

Њен отац Момир био је магистар правних наука, пуковник и војни тужилац. Стриц Божидар био је адвокат и посланик у два мандата у Скупштини Србије. Лазар, пјесник, био је члан Удружења књижевника Југославије и Црне Горе и објавио десетак збирки поезије. Тетка Милева била је професор историје и географије, а Стеванија контролор производа. А Винка – вјечна туга и вјечна пјесма.

Винка Шкорић истиче да је смрт њене тетке била као и смрт једне епохе и наводи причу о животу своје бабе Данице која је прије и послије те трагедије доживјела више губитака него што један живот може да понесе.

Како је настала пјесма "Боловала млада Винка"

Прича о настанку пјесме "Боловала млада Винка" повезана је са другом пјесмом која је тих шездесетих година била веома популарна – "Сестра ми се удаје" Божидара Иванишевића.

– Тетка Винка је обожавала ту пјесму. Интересантно је да је Божидарова сестра Мима била учитељица у Никовићима, на Пивској планини, гдје се и удала за Света Кнежевића.

Када је тетка умрла, отац се сјетио Винкиних суза док је слушала ту пјесму. Познавао је Божидара, па се с њим консултовао о томе да се напише пјесма о Винки.

Дакле, Пива је повезница тих легендарних пјесама.

Иванишевић је савјетовао тати да он напише текст, а да ће он урадити мелодију и извести пјесму. Тата ми је причао да су ријечи пјесме потекле из њега и да их је послао Иванишевићу.

Послије два-три мјесеца Божидар га је обавијестио да је пјесма готова и да ће је извести на фестивалу на Илиџи.

Остало је историја – каже Винка Копривица Шкорић.

Након Првог свјетског рата, од шпанске грознице, за нешто више од мјесец дана умрло је петоро браће моје бабе и једна њена сестра. Од Маркове дјеце преживјели су моја баба Даница, њена сестра Зорка и брат Јово.

Даница је родила шесторо дјеце. Зорка, удата за Крстајића, тринаесторо. Јово се два пута женио, али није имао потомака. Усвојио је сестричну Анђу.

Баба Даница нас је све научила како бити човјек. Срећна сам због сазнања што је једна таква жена била моја баба. Још није изблиједјела чаролија једног усхићења – љета која сам проводила поред такве особе. А, наравно, увијек је ту и туга што је кроз свој живот носила такве непреболне ране – прича Винка Шкорић.

Данас, шест деценија касније Винка Копривица више није само име једне дјевојке која је прерано отишла. Није само име једне пјесме. Није само породична рана. Она је постала дио колективног памћења Пиве.

У Недајном, поред цркве, почива дјевојка која је живјела кратко, али чији је живот, преточен у стихове и мелодију, добио оно што човјек најтеже може добити – вјечност. Винка је отишла, пјесма је остала, а Пива памти.