Бењамин Рибић је двадесетогодишњи виолиниста и композитор, студент друге године Музичке академије у Источном Сарајеву и већ сада иза себе има богату биографију. Као композитор је остварио сарадњу са јужноамеричком издавачком кућом „Edition Testore“ из Еквадора, која ради на публикацији свих његових композиција у дигиталним и принтаним форматима.

У октобру 2020. године, основао је Ансамбл за савремени звук, који сачињавају студенти Музичке академије Универзитета у Источном Сарајеву. Рад Ансамбла заснива се на промовисању његове музике, те музике савремених композитора, са највећим фокусом на композиторе минималистичког правца.

Када сте почели да свирате виолину и зашто сте управо изабрали тај инструмент?

Бењамин Рибић: Када вратим сјећање у те дане када сам тек открио моћ музике и уопште виолину као инструмент, сигуран сам да је виолина уствари, судбински или не, изабрала мене. Сјећам се да сам наговорио маму да ме одведе на упис у Основну музичку школу са жељом да свирам кларинет јер сам имао пријатеља који је свирао тај инструмент и он ми га је и представио, међутим, баш те године је тај Одсјек у Основној музичкој школи био угашен, па сам могао да бирам од неколико понуђених инструмената међу којима је била и виолина. Моја покојна бака је имала жељу да неко од њених унука свира виолину, па сам ето, из огромне љубави према њој, одабрао баш тај инструмент. Кад сам узео први пут виолину у руке, то је било то, судбина се поиграла и поредала карте и сад видим ,након толико година, изгледа у моју корист. Данас ми је тај инструмент, као што сам већ рекао, живот и стил живота.

Фото: приватна архива

Када сте схватили да желите да посветите свој живот музици и да се тиме бавите професионално у будућности?

Бењамин Рибић: Схватио сам да ће виолина постати мој живот оног тренутка кад сам је први пут узео у руке, колико год то звучало сулудо. Имао сам осјећај као да се знамо од прије, из неког прошлог живота, остао сам фасциниран њеном грађом, звуком и његовим настанком. Потпуно ме окупирала, почео сам лудачки да слушам старе снимке и проучавам виолинизам, најпознатије извођаче прошлог вијека, а сјећам се да је први снимак који сам чуо био Паганинијев Каприс 24, у изведби Јаша Хајфеца, у аранжману за виолину и клавир. Након тога сам почео, нећу рећи маштати, већ радити на томе да једног дана могу тако да свирам и достигнем одређен ниво виртуозности и умјетничког израза. То лудило није престало ни до данас..

Зашто сте одабрали студије на Музичкој академији у Источном Сарајеву и колико сте задовољни стеченим знањем?

Бењамин Рибић: Што се тиче мојих студија на Музичкој академији Универзитета у Источном Сарајеву, и ту је судбина бацила своје карте, опет на моју корист. Професорски кадар је сјајан, невјероватни умјетници раде на тој Установи и част ми је учити од таквих људи. Посебна ствар је што имам прилику студирати виолину код професора Јована Богосављевића, свјетског умјетника и вансеријског виолинисте. Он је био један од главних  ‘‘хероја‘‘  у свијету виолинизма док сам био средњошколац, имао сам прилику да га чујем на концерту као средњошколац, и био је један од мојих највећих узора, а и данас је. Разумије све моје идеје за које сам мислио да их нико не разумије и да само ја тако доживљавам и чујем у својој глави. Највећа ми је подршка, наравно, поред моје породице и након завршеног часа виолине, један од најбољих пријатеља.

Колико наступа и такмичења имате до сада иза себе и које наступе сматрате најважнијим за свој досадашњи умјетнички и стваралачки рад?

Бењамин Рибић: Трудим се да концертирам колико је то могуће сходно мојим обавезама са факултетом и композиторским радом. Ове године сам имао планирану турнеју са врхунским пијанистом и колегом Николом Радићем из Србије, међутим, пандемија корона вируса је узела маха, тако да смо успјели да реализујемо само један концерт прије него што је концертна сезона доживјела потпуни крах. Сви концерти и у свијету су отказани за сљедећу сезону, тако да смо одлучили сачекати боља времена што се тиче концерата, како не бисмо излагали ризику ни себе ни остале. Сви договорени концерти су нам помјерени за 2021. годину. Надам се да ће се све успјети реализовати, сходно ситуацији са вирусом.

Што се тиче музичких такмичења, сви који ме познају, знају мој став о томе и нисам један од оних који подржавају ту, за мене, "тамну" страну музике. За мене је то веома дискутабилна тема, уз дужно поштовање према свим мојим колегама који сматрају да се на тај начин граде у умјетничком смислу. Музика је за мене нешто више од тога. Музика настаје у тренутку, а тај тренутак се некад деси, а некад не, веома спонтано и природно. Ја сам одлучио да идем тежим путем и очувам тај еснаф и умјетнички појам и изражај у музици. Музика ми је важнија од ега!

Фото: приватна архива

Колико је важно то што сте успјели остварити сарадњу јужноамеричком издавачком кућом и у чему ће се огледати ваша будућа сарадња?

Бењамин Рибић: Моја сарадња са издавачком кућом  "Edition Testore" је почела у септембру 2020. године. Иако сам тек на почетку извођачке каријере, редовно нижем успјехе и у стваралачком смислу. У октобру сам избацио моју прву публикацију нота "Три комада за соло виолину" , а моји издавачи су до сад објавили двије моје композиције, те их учиниле доступним широм свијета.

"Еdition Testore" је мала издавачка кућа основана прије свега пар мјесеци, са сједиштем у Квиту, Еквадор. Сјајан тим људи који се боре за умјетнике које заступају. Праве сјајна нотна издања, имају и свој менаџмент и константно раде на промоцији композитора које заступају. У Еквадору сам требао овај мјесец имати свјетску премијеру композиције "Тhrenody ; For Melisa", али због вируса, то се помјера за сљедећу годину. Поред тога, иста композиција у оркестрираној варијанти би требала доживјети премијеру крајем сљедеће године од стране Националног симфонијског оркестра Еквадора. То би требао бити мој највећи успјех до сада,предано радим на томе.

Можете ли нам представити мисију и рад Ансамбла за савремени звук и колико ће он, по Вама, бити важан свим студентима који му се прикључе?

Бењамин Рибић: Ансамбл за Савремени звук "Sequenza" је тим младих и веома амбициозних људи, који сам основао у октобру ове године, а сачињавају га моје колеге и студенти Музичке академије у Источном Сарајеву. То су ми све јако драги људи, а главни фокус Ансамбла је промоција моје музике, те музике минималистичког правца и највећих композитора тог смјера у свијету. И са њима сам требао да имам премијерни концерт овај мјесец, међутим, коронавирус је опет урадио своје, тако да смо то оставили, такође, за сљедећу годину. Кроз Ансамбл планирам промовисати савремену умјетничку музику и показати њену другу страну, за коју нажалост, јако мало музичара, поготово код нас, и зна.

Какви су Ваши планови за ближу будућност и да ли Вас очекују већ планирани наступи?

Бењамин Рибић: Тренутно радим на снимању мог првог носача звука под називом "Confession" , који би јавности требао бити представљен крајем 2021. године. На њему ће се наћи 10 мојих композиција, те ми је то тренутно и највећи пројекат и приоритет. Такође, радим и на оснивању 1. Интернационалног фестивала гудача  „Mondo Degli Archi Fest“, који је био планиран за април 2021. године, међутим, због безбједности и пандемије, помјерили смо га за август 2021. године.

Фестивал ће се одржати у Источном Сарајеву, у сарадњи Културног центра Источно Сарајево те Интернационалног колегијума уметника  “Страд“  из Ниша. Фестивал ће окупити сјајне педагоге и реномиране умјетнике као и предаваче, те ће млади гудачи из региона имати прилику да се усавршавају и "брусе" занат, размјене искуства са осталим колегама и уче од мајстора. Непрестано радим на новим дјелима, сљедеће године ме очекује доста премијера, а и наставак концертне турнеје коју сам започео ове године, међутим, обуставио због коронавируса.

Такође, за сљедећу годину је планиран и мој први ауторски концерт, на којем ћу представити досадашњи опус. Једна од важнијих ствари је и премијера моје композиције „Исповијед“ за клавир, која је требала да се одржи на овогодишњој манифестацији „Дани Војина Комадине“ на Музичкој академији у Источном Сарајеву, међутим, како је све текло онлине, одлучили смо да сачекамо да то урадимо уживо. Част ми је најавити да ће премијеру дати изузетан пијаниста и професор на Музичкој академији у Источном Сарајеву, Бартоломеј Станковић. Исту композицију је професор Станковић уврстио и у финални CD његове трилогије "Balkan Madness", три компакт диска да дјелима за босанскохерцеговачких композитора,објављених од стране "Nota Bene Records" у Загребу, а ја сам уврштен у цијели пројекат као најмлађи композитор, са свим нашим највечим именима на пољу савремене умјетничке музике, и то ми је заиста огромна част.

Радујем се новој 2021. години, надам се да ће бити још успјешнија од ове године и да ће се напокон смирити ситуација са корона вирусом, а свим младима бих поручио да не губе вјеру у себе, да чувај праве вриједности музике као умјетности, и да се боре за своје снове!

Биографија:

Виолиниста и композитор, студент друге године на Музичкој академији Универзитета у Источном Сарајеву Бењаним Рибић рођен је 2000. године у Травнику. Виолину почиње учити у осносвној музичкој школи у Травнику, након које, по завршетку, уписује Средњу музичку школу у Зеници, смјер виолина. У току средњошколског образовања имао је доста запажених наступа као солиста и члан са Камерно-симфонијским оркестром Зеница и Камерним оркестром Средње музичке школе Зеница. Са 14 година је наступао у Gewandhaus дворани у Лајпцигу, Њемачка.