На мјесту гдје модрозелена Дрина избија у наглом завоју из уског и дубоког тјеснаца смјестио се Вишеград, којег је српски нобеловац Иво Андрић ријечима осликао у својим књижевним дјелима, а велики везир Мехмед-паша Соколовић му поклонио ћуприју која у овај крај Српске привлачи посјетиоце из цијелога свијета.

Ова општина на истоку Републике Српске од давнина је важила за центар културног туризма, чему су несумњиво највише допринијела Андрићева дјела, која се читају на свим странама планете. За поштоваоце његовог лика и дјела то је довољан разлог да обиђу мјеста о којима је писао, посјете кућу његовог дјетињства у Вишеграду и учионицу у којој је нобеловац научио прва слова. За сваког путника намјерника који крочи у Вишеград шетња ћупријом на Дрини, која је задужбина великог везира, јединствен је доживљај.

Источњачка мудрост каже да је човјек дужан своме завичају и да је то једини дуг који никоме тешко не пада, а Андрић и велики везир су се на најљепши могући начин одужили своме крају.

Визионарским дјелом, изградњом чудесног Андрићграда, на неки начин њима се деценијама касније одужио режисер Емир Кустурица.

Директорица Туристичке организације Вишеграда Оливера Тодоровић истакла је за “Глас Српске” да Андрићград није само туристички комплекс, већ едукативни, образовни и пословни центар, гдје шетњом једном улицом можете прошетати кроз вијекове.

– На улазној капији путнике намјернике дочекује братски загрљај великог везира и Макарија Соколовића. Као својеврстан времеплов, Андрићград враћа посјетиоце кроз вијекове од Византије, преко владавине Турака, ренесансе, па све до неокласицизма, који представља градска кућа, односно административни центар општине. Ту су и фантастични мозаици посвећени младобосанцима, и када све то обиђете у једном дану у овом чудесно лијепом граду можете проживјети историју – испричала је Тодоровићева.

Вишеград је и бањски центар, а у непосредној близини хотела “Вилина влас” саграђен је први хамам који је и данас идентичан као далеке 1575. године када је настао за вријеме градње чувене ћуприје на Дрини.

Наиме, за изградњу моста коришћен је камен који је доношен из мајдана на простору данашње Вишеградске бање. Приликом вађења камена радници су открили извор минералне воде и убрзо схватили да ране које су задобијали у раду много брже зарастају него што би требало. То благотворно дејство су приписали минералној води у којој су се купали, тако да је тада одлучено да се ту направи хамам. Хамам се изнајмљује на сат, а термини се резервишу у хотелу “Вилина влас”.

– Љековита вода која помаже у лијечењу бројних обољења разлог је због којег у нашу бању долазе и посјетиоци из земаља региона, а захваљујући туристичким ваучерима Владе РС ових дана бања је пуна и тражи се кревет више – истакла је Тодоровићева.

Ова општина, ушушкана у котлини на истоку Српске, оивичена прелијепом боровом шумом која се наслања на планински масив Националног парка “Тара”, има шта да понуди и када је ријеч о вјерском туризму.

Манастир Добрун из 14. вијека, посвећен Успењу пресвете Богородице, 12 километара од Вишеграда према граници са Србијом, незаобилазна је станица ходочасницима из цијеле Српске и шире.

Тодоровићева истиче да је ријека Дрина посебан мамац за туристе, јер нуди безброј могућности за уживање на води.

– Од Вишеграда до Бајине Баште, кањон Дрине у дужини од 52 километра је плован, па у ово доба године на нашој модрозеленој љепотици најљепше слике осликавају чамци, бродићи, суп-даске којима крстаре туристи уживајући у љепоти нетакнуте природе – казала је Тодоровићева, додавши да је за оне одважне авантуристе жељне адреналина обезбијеђен зип-лајн недалеко од ћуприје, који нуди јединствен доживљај.

Обилазећи Вишеград не треба заборавити ни историју и жртву предака чије је страдање данашњим генерацијама донијело слободу.

– Заинтересовани могу да отплове до Старог брода и посјете спомен-комплекс хиљадама жртава Другог свјетског рата – рекла је Тодоровићева.

Први човјек Вишеграда Младен Ђуревић истакао је да је Вишеград с разлогом посљедњих година зацртан на туристичкој мапи посјетилаца из цијелог свијета.

– Дрина, ћуприја и Андрићград су симболи овог краја, јединствени туристички бисери укоријењени у нашој историји, које треба видјети и доживјети – поручио је Ђуревић.

Гурмански специјалитети

Богата и разноврсна гастрономска понуда чине свако мјесто посебним.

Вишеградска кухиња је добрим дијелом мјешавина специјалитета из Србије и домаћих аутохтоних јела, па су на трпезама у овом крају незаобилазни дринска риба и разни специјалитети од рибе, али и ћевапи и пите, јела испод сача, а у Вишеградској бањи у “Старој башти” надалеко је позната пита од пшеничног црног брашна испод сача.