Вишеградска бања је балнеоклиматско лијечилиште, у коме директан и индиректан утицај воде и ваздуха пружа изванредне услове за све облике рехабилитације и рекреације.

Јавна установа Рехабилитациони центар „Вилина влас“ налази се у Вишеградској Бањи, око пет километара од Вишеграда, окружен црногоричном шумом. Рехабилитациони центар носи име по ендемској врсти папрати „Вилина влас“ (латински Adiantum Capillus Veneris) која расте једино у овом крају, на изворима љековите термалне воде.

Његова историја датира још из османског периода, када су радници током изградње моста Мехмед-паше Соколовића (1571–1577) открили топли извор и његова љековита својства. Тада су изграђене двије турске бање, "Кадино купатило" и "Мехмед-пашино купатило", које су користили радници и први посјетиоци ради љековитих својстава воде. Као и друге хамаме у Османском царству, вишеградска купатила су имала посебан систем купања. Постојале су мушке и женске секције. Купање се обављало по исламским обичајима, уз кориштење сапуна од маслиновог уља и ароматичних уља. Просторије су биле подијељене на хладну, млаку и топлу собу.

Након пропасти Османског царства и доласка Аустроугарске, бања је изгубила на значају, али су извори и даље кориштени за лијечење. Тек у 20. вијеку започиње модернизација бање, која ће касније постати рехабилитациони центар.

Године 1929. Краљевина СХС постаје Краљевина Југославија, а Вишеград припада Дринској бановини, чије је сједиште било у Сарајеву. У оквиру политике развоја бањског туризма и здравствених установа, држава је финансирала модернизацију неких бања, али бања у Вишеграду није добила значајнија улагања. Ипак, постојали су приватни и локални покушаји да се бања унаприједи. Доктори и здравствени радници из Сарајева и Ужица препоручивали су бању пацијентима са реуматским обољењима, али смјештајни капацитети су били врло скромни. Термални извори су и даље кориштени, али није било озбиљне инфраструктуре – људи су се купали у природним базенима или импровизованим купалиштима.

У поређењу са познатијим бањама попут Врњачке бање, Бање Ковиљаче или Илиџе, вишеградска бања је била мање позната и слабо развијена. Велике инвестиције у бањски туризам биле су усмјерене према Београду, Загребу и Сарајеву, док је Вишеград остао на периферији интереса власти. Најпознатија бања у Босни и Херцеговини у том периоду била је Илиџа, која је имала боље саобраћајне везе и развијеније објекте.

До краја 1930. појављују се први планови за модернизацију вишеградске бање, али су Други свјетски рат и распад Краљевине Југославије 1941. године прекинули те иницијативе. Планови су укључивали: Изградњу малог санаторијума или љечилишта, побољшање пута према бањи и Вишеграду, довођење стручне медицинске помоћи како би бања могла служити као рехабилитациони центар.

Фото: vilinavlas.com

Након Другог свјетског рата, бања је била у запуштеном стању. Постојећи турски купељи (хамами) били су у лошем стању и нису били адекватни за масовну употребу. Током обнове Југославије, бањски туризам постаје све важнији, па су власти препознале потенцијал термалних извора код Вишеграда. У овом периоду, бања је углавном кориштена локално, а посјетиоци су били људи из околних мјеста који су долазили на лијечење реуматских обољења и рехабилитацију.

Индустријализација у СФР Југославији донијела је повећану потребу за радничким одмаралиштима и рехабилитационим центрима. Фабрика оружја "Вистад" из Вишеграда препознала је потенцијал ове бање и одлучила да на том мјесту изгради рекреациони центар за своје раднике. Ова фабрика је финансирала изградњу првих модерних објеката који су служили као мјесто за одмор, опоравак и рехабилитацију радника из индустрије.

Почетком 1979. године донесена је одлука о изградњи модерног рехабилитационог центра и хотела, који ће омогућити ширу употребу љековитих вода. Изградња хотела "Вилина Влас" завршена је 1982. године. Хотел је имао 70 једнокреветних и двокреветних соба и апартмана, капацитета до 160 кревета, два ресторана са 370 мјеста, аперитив бар, продавницу, фризерски салон и сале за семинаре, Рехабилитациони центар са терапијама базираним на минералној води из термалног извора.

Након изградње хотела, "Вилина Влас" постала је позната широм Југославије као рехабилитациони центар и туристичка дестинација. Посјећивали су је радници на рехабилитацији, туристи, спортисти и војна лица којима је била потребна терапија. Бања је била посебно популарна због својих топлих извора (34°Ц) богатих минералима, погодних за лијечење реуматских, неуролошких и кожних обољења. Заједно с бањама у Фојници, Бањој Луци и Илиџи, бања у Вишеграду је била једна од кључних у Босни и Херцеговини.

Југословенске власти су промовисале бањски туризам кроз здравствене фондове, омогућавајући радницима и пензионерима да долазе на рехабилитацију. Након рата 1992-1995, хотел је обновљен и наставио је с радом као рехабилитациони центар. 

Вилина Влас данас

Данас Вилина Влас пружа услуге рехабилитације и рекреације, користећи љековите термалне изворе.

Медицински програми базирани су на примјени природне љековите термоминералне воде са савременим поступцима физикалне медицине и рехабилитације.

Комплекс бање у Вишеграду чине: Вилина влас, Доња Кадијина бања и Горња Соколовића бања.

Објекат располаже са 140 лежаја распоређених у једнокреветним, двокреветним, трокреветним собама и апартманима. Свака соба и апартман посједује сопствено купатило, терасу, кабловску телевизију, бежични интернет, телефон.

Гостима је на располагању трпезаријски простор који прима 350 гостију и који задовољава све стандарде у угоститељству. На менију се увијек налазе три врсте оброка, као и посна и дијетална јела. Доручак, ручак и вечера се послужују класично.

Објекат посједује затворени базен са термалном водом, медицински блок, двије љетне баште, аперитив бар, лифт, продавницу, конференцијску салу, паркинг-простор под видео-надзором.

У непосредној близини налазе се трим стазе погодне за шетњу и рекреацију, парк-шума…

Љубитељима доброг залогаја бања нуди ресторан „Стара бања“ у коме посјетиоци могу уживати у домаћим јелима припремљеним по традиционалним рецептима и одморити се у нетакнутој природи.