Предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић рекао је да ће грађани Српске од наредне године у болницама и клиничким центрима Србије бити третирани као домаћи пацијенти, чиме ће се створити значајне уштеде у здравственом систему Српске.

Вишковић је додао да Влада Српске ових дана завршава измирење обавеза према здравственом систему Србије.

-Након тога ће фондови здравствених осигурања Српске и Србије потписати споразум који ће омогућити нашим грађанима да приликом лијечења у тамошњим здравственим установама буду третирани као домаћи пацијенти. То значи да ће здравствене услуге, које буду пружане нашим грађанима у Србији, бити за 30 до 50 одсто јефтиније него што је то био случај до сада- рекао је Вишковић за "Еуроблиц".

Говорећи о првој години рада овог сазива Владе Српске, он је нагласио да би оцјену о њеном раду требало да дају социјални партнери, привредници и грађани, додавши да је његов принцип рада да много не обећава и не прича, већ да што више ради.

Према његовим ријечима, ако се погледа уназад у протеклих годину дана направљени су добри резултати.

-Сама чињеница да смо имали ребаланс буџета који је за 60,6 милиона КМ већи од првобитно усвојеног, добар је показатељ нашег рада. Осим тога, статистички подаци показују да имамо највећи број запослених у Српској и највећу покривеност увоза извозоом од када се тај податак мјери код нас. Такође, просјечна плата је порасла и сустигла ону у Федерацији БиХ /ФБиХ/. Ова Влада је повећавала плате и правила бенефите и подстицаје привреди, те уредно сервисирала све обавезе. Буџет је стабилан и ликвидан- навео је он.

Он је подсјетио да је био проблем у вези са расподјелом прихода од ПДВ-а, чиме је Српска у овој години оштећена за неких 35 милиона КМ, те нагласио да би ребаланс буџета у овој години био увећан за скоро 100 милиона КМ, да је било тог новца.

Вишковић напомиње да је у овој години дошло и до повећања страних инвестиција у Српску и да многе стране компаније желе да преселе своје погоне овдје и да раде у Српској.

У наредном периоду, навео је Вишковић, имаћемо разговор са једним озбиљним инвеститором из Аустрије који жели да пресели своју производњу из Пољске у Лакташе.

-Већ имамо неке привредне субјекте који су преселили у Српску своје погоне из Пољске, Хрватске, Румуније и слично- нагласио је он.

Вишковић сматра да се могло више, наравно, али да реба цијенити и околности, па тако треба имати у виду да у протеклих 12 мјесеци није била формирана власт на нивоу БиХ, што је довело до одређеног застоја неких пројеката које су планиране у овој години.

-Примјера ради, више од десет мјесеци се чека да се у Парламентарној скупштини БиХ верификује кредитно задужење за изградњу ауто-пута на Коридору `Пет це` у вриједности од 150 милиона евра. Да је то ишло неким својим током, данас бисмо имали уведеног извођача на тој дионици- истакао је он.

Вишковић је навео да је планирани буџет за наредну годину увећан за 168 милиона КМ у односу на ову годину, што се никада раније није десило, додавши да је то омогућило да расту плате, пензије и друга давања, те да се подрже сва она питања о којима смо раније говорили.

-Све оно што сам рекао у експозеу и што смо направили у плану рада Владе за 2019. годину ми смо реализовали или започели реализацију у преко 80 одсто. Остатак нисмо могли због неформирања власти на нивоу БиХ и ФБиХ. Од онога што смо реализовали могу да издвојим чињеницу да повећавамо износ за подстицај за пољопривреду, породицама са троје и више дјеце дајемо бесплатне уџбенике од 2. до 9. разреда.
Са Савезом општина и градова Српске дајемо социјално угроженој дјеци бесплатне уџбенике, свим редовним студентима биће омогућено бесплатно школовање, а кроз буџет ћемо обезбиједити и милион КМ за врхунске спортисте. Такође, увели смо и кредитну линију за младе до 35 година за њихово самозапошљавање и слично- рекао је Вишковић.

Говорећи о приоритетима рада Владе Српске у наредној години Вишковић је рекао да је на на самом почетку рада ове Владе врло јасно речено шта је њен фокус, односно детектовано је пет кључних проблема у Српској - неконкурентна и непродуктивна привреда, неодржив здравствени систем, проблеми у јавном сектору, демографска питања и образовни систем неприлагођен потребама тржишта рада.

-На тих пет проблема одговорили смо са седам мјера Владе са којима смо кренули у реализацију у овој години. То су конкурентна и продуктивна привреда с циљем повећања плата, одржив здравствени систем, ефикасан јавни сектор, прилагођавање образовања потребама тржишту рада, демограФфка политика, европске интеграције, међународна и регионална сарадња и дигитална економија- рекао је он.

Вишковић каже да се не може очекивати да се ових седам мјера ријеши у години дана или пар мјесеци јер су то системске и дугорочне мјере, додавши да је битно да се крене са мртве тачке и да Влада има искрену намјеру да се ухвати у коштац са тим проблемима.

На питање да ли је Влада Српске превише благонаклона према послодавцима и да им превише излази у сусрет, као што то тврде синдикалци, Вишковић је рекао да поштује њихов став, али да не би могли остварити ове резултате да није било добре сарадње и са пословном заједницом,

-Моја благонаклоност према пословној заједници није била у смислу урушавања буџета или умањења права радника већ на повећавању плата и запослености, а тиме и останак наших људи у Српској. Разумијем став Савеза синдиката Републике Српске. Они су донекле у праву са том својом тезом, јер вјероватно њом желе поручити послодавцима: `дајте и ви још мало више према својим запосленима јер сте од Владе добили довољно`. Ту се у неком дијелу могу сложити с њима- нагласио је Вишковић.

На још једну од примједбу синдикалаца да се још није кренуло у "жестоку борбу против сиве економије и појачан рад контролних органа" Вишковић је одговорио да "прихвата тај коментар уз једну опаску" - да је дошло до кадровских промјена у самом Инспекторату Српске, док је у парламенту Српске ове године био Нацрт закона о инспекцијама, који би се сљедеће године требао наћи пред посланицима у приједлогу.

Према његовим ријечима, у плану Владе за 2020. годину, поред тог закона, још је једна мјера коју планирају у циљу смањивања сиве зоне јесте улазак у нови систем фискализације који ће омогућити да Пореска управа Републике Српске добија податке о сваком рачуну појединачно у тренутку када се обавља плаћање.

Како је истакао, нови систем фискализације биће заштићен и у њега нико неће моћи да убацује своје системе и тако избјегава плаћање обавеза, чиме ће бити значајно смањена сива зона.

Исто тако, додао је Вишковић, настојаће се да у наредној години што више продајних мјеста и привредних субјеката буде подведено под картични начин пословања, што ће омогућити већи и бољи увид у промет који остварују.

-Није нама намјера да се обрачунавамо са било ким већ желимо да доведемо све наше привреднике у исти статус. Када их доведемо у исти статус имаћемо простора да идемо са мјерама растерећења- нагласио је Вишковић.

Коментаришући оцјене Синдиката здравства да су медицинари у овој години били запостављени, Вишковић је рекао да су здравствени радници од 1. октобра добили повећање цијене рада са 135 на 145 КМ, што значи раст плата од неких седам одсто.

-Разговарали смо и о прековременом раду, ноћном раду, дежурствима и томе да напокон одвојимо рад од нерада или, боље речено, да платимо рад. Мој став је да не требају сви у здравственом сектору да буду плаћени једнако. Да ли је реално да сви имају исту плату? Није. Не могу, на примјер, сви доктори бити исто плаћени, већ требају бити плаћени по учинку. Да ли је логично да неко ко у току мјесеца има 100 операција на крају буде плаћен исто као онај што је имао 20 операција? Није. Мислим да треба стимулисати људе за њихов рад и не стављати их све у исту раван- сматра он.

Вишковић истиче да су пацијенти најбоље мјерило нечијег рада те је навео да у породичној медицини у истом дому здравља, на примјер, постоје случајеви да је код једног доктора регистровано 2.500 пацијената, а код другог 700, те та два доктора не могу имати исту плату.

-Ако у свакој сфери друштва идемо на то да платимо рад, квалитет и струку, онда је крајње вријеме да и овдје почнемо размишљати на тај начин. Вјерујем да би се с тим сложили и многи медицинари. Волио бих да отворимо расправу о тој теми у коју ће се укључити не само представници синдиката, већ и сви здравствени радници- каже он.

Вишковић наглашава да се не може рећи да Влада Српске не улаже у здравствени сектор, те напоменуо ново крило болнице у Универзитетском клиничком центру Републике Српске, нове болнице у Бијељини и Источном Сарајеву, а реновира се и болница у Фочи, дограђује болница у Зворнику и гради нова у Добоју.

-Све су то предиспозиције да здравствени радници имају боље услове, новију опрему, савременију апаратуру и да могу на бољи, бржи и квалитетнији начин дати здравствену услугу нашим грађанима. Остаје да у наредном периоду ријешимо и питање повећања њихових плата. Не волим бити популистички премијер, па рећи: `ми ћемо повећати плате 20 одсто`, а када дође исплата да нема пара. Када се створи простор за неко повећање пензија или плата, ми ћемо повећавати- нагласио је он.

Вишковић је најавио да ће се након што буде формиран нови Савјет министара радити на томе да се преко Агенције за лијекове омогући грађанима да купују лијекове по знатно јефтинијим цијенама него данас.

-Имамо понуду руских лијекова из Санкт Петербурга, који су неколико пута јефтинији од ових које имамо сада у понуди у БиХ. Свјесни смо чињенице да имају јаки лобији, који до сада баш и нису дозвољавали смањење цијена и увоз других лијекова- рекао је Вишковић.

На питање зашто се буџет Српске доноси по хитном поступку, што је критиковала опозиција, Вишковић је рекао да је "опозиција - опозиција" и да "они увијек критикују", те је додао да они не би могли промијенити ништа у том буџету ни да им је био доступан прије два мјесеца, јер власт доноси буџет.

-Прије доношења буџета разговарао сам са социјалним партнерима, људима из скупштинске већине, односно свим буџетским корисницима. На крају крајева, и опозиција је имала могућност да види приједлог буџета и економску политику десет дана прије сједнице Народне скупштине- рекао је Вишковић.

Вишковић је навео да су уважени сви захтјеви буџетских корисника у складу са могућностима, а да је тамо гдје то није било могуће, дато образложење зашто то не може.