Предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић изјавио је да ће сви они који се баве струком, без политике и политичких поена, оцијенити да је излазак на Лондонску берзу историјски тренутак за Републику Српску.

– Знам да ће сад многи да критикују, али то наше задужење било је планирано у буџету за 2021. годину који је усвојила Народна скупштина 15. децембра прошле године. Тамо је одлука која прати то задужење – истакао је Вишковић.

Према његовим ријечима, Влада Републике Српске није прекршила ниједан једини закон.

– На емисију наших обвезница одазвала су се 54 заинтересована купца, а највећи број њих је са простора Америке и Европе. Ми смо први пут изашли на свјетско финансијско тржиште и успјели да емитујемо наше евро обвезнице по камати од 4,75 одсто – рекао је Вишковић синоћ за РТРС.

Вишковић је подсјетио да је Република Српска 2017. године излазила на Бечку берзу, гдје су њене обвезнице купиле банке са простора БиХ по истој каматној стопи, али са значајно већим пратећим трошковима.

– Ми имамо бонитет Б3 за БиХ и не можемо се отети томе, хтјели то или не. Наши економски показатељи су оцијењени највећом могућом оцјеном. Наша тренутна задуженост добила је највећу оцјену. Најмању оцјену добило је уставно уређење БиХ, гдје су нас ломили са разним питањима – појаснио је Вишковић.

Премијер Српске је навео да су много јаче економије имале далеко већу каматну стопу када су први пут излазиле на Лондонску берзу, па је Турска први пут добила камату 11 одсто, Србија око девет одсто, Русија, Бјелорусија, Украјина, Сјеверна Македонија, сви су на првој емисији имали значајно веће камате него што је добила Република Српска.

– Овдје многи нису срећни што је Република Српска на такав начин обезбиједила новац. Требало је да будемо нечији послушници, од некога да зависимо, а тај неко да нас уцјењује – рекао је Вишковић и додао да је Српска изласком на Лондонску берзу показала да има институције, људе, капацитет да обезбиједи додатна финансијска средства за свој буџет и грађане, без уцјена.

Он је истакао да је задужење на Лондонској берзи већ ушло у укупно задужење и јавни дуг Српске са 31. децембром прошле године и додао да је задужење за 2021. годину 850 милиона КМ.

– Наш јавни дуг је 42,3 одсто, а максимално је 55 одсто. Наш укупни дуг је 53 одсто, а максимано је 60 одсто – рекао је Вишковић и додао да апсолутно нису тачне тврдње да је Република Српска презадужена, што је назвао политикантством, потребом опозиције да се нешто каже, без икаквог аргумента.

Он подсјећа да Република Српска није још дошла ни до границе за задужење која је законом прописана, наводећи да Црне Гора има задужење веће од 120 одсто.

– Новац са Лондонске берзе када стигне, планиран је за буџет за 2021. и биће сервисиране обавезе које су наведене у овом буџету – рекао је Вишковић и додао да су подаци на шта ће бити утрошен овај новац објављени на сајту Владе Републике Српске и свако то може да погледа, на плате, пензије, подстицаје, инвестиције и све оно што један буџет треба да финансира.

Вишковић подсјећа да су прије изласка на Лондонску берзу обављени разговори са домаћим банкарима о томе на колико новца Српска може рачунати ако емитује обвезнице и они то купе и дошло се до износа мањег од 200 милиона КМ, односно банкарски сектор није имао довољно средстава да испрати потребе буџета и тог кредитног задужења.

– Ми смо домаћим банкама оставили тај капитал за нашу привреду и грађане. Да смо ми повукли сав тај слободан новац у буџет, ниједан наш привредни субјекат или физичко лице коме тај кредит значи да спаси себе и своју породицу, не би могли доћи до кредитних средстава или би дошли по неким каматама које су енормне – истиче Вишковић.

Он је указао да пројекције показују да се наставља раст прихода, па ако се то задржи, до краја године Српска може рачунати да ће приходи расти до 300 милиона КМ више него што је планирано.

Говорећи о повећању плата након васкршњих празника, првенствено здравственим радницима, а онда и осталима, Вишковић је најавио разговоре са синдикатима, послодавцима и свим осталим пословним партнерима.

– Испоштоваћемо све законом предвиђене процедуре. Ресорна министарства ће са надлежним синдикатима обавити први круг консултација. Мораћемо ићи и на измјене и допуне одређених законских рјешења. Вјероватно ћемо бити у позицији да то радимо по хитној процедури и да тражимо од Народне скупштине Републике Српске да то ураде како би већ при исплати јунске плате почетком јула примијенили то повећање – рекао је Вишковић.

Говорећи о повећању плата у реалном сектору, Вишковић је подсјетио да је захваљујући Закону о подстицајима из 2019. који предвиђа поврат уплаћених пореза и доприноса на повећање плата од 50 до 70 одсто, до данас неколико десетина хиљада радника добило веће плате.

– Многи су послодавци у реалном сектору искористили тај закон и зато смо 2020. имали реално повећање плата од 5,6 одсто, а онда из тог реалног повећања и оне дефлације од 1,2 одсто, имали смо и повећање пензија за три одсто – истиче Вишковић и додаје да се од ове године, умјесто сваких шест мјесеци, поврат ових средстава исплаћује послодавцима на свака три мјесеца.

Са свим овим јавним мјерама, истиче Вишковић, Влада Републике Српске жели да подстакне јавну потрошњу, која је мотор развоја свих осталих сегмената једне економије, односно привреде, раста бруто домаћег производа /БДП/.

Он је истакао да је Компензациони фонд више него оправдао своје оснивање, па је у 2020. издвојено за здравствени и реални сектор 218 милиона КМ.

– Заиста покушавамо да као мала економија чинимо уступке и помажемо у складу са нашим могућностима. Био бих пресретан да можемо пуно више, али када погледате однос износа помоћи и броја становника и то упоредите са великим земљама и економијама, ми за њима уопште не заостајемо – рекао је Вишковић.