Високе цијене горива на бензинским пумпама широм свијета, па и БиХ, највјероватније ће пасти тек онда када оне постану превисоке за индустрију, која је њен највећи потрошач.
Каже ово за “Глас Српске” експерт за тржиште нафте и уредник портала “Мој волан” Владимир Грујић, анализирајући тренутно стање на свјетском тржишту енергената, али и износећи своја предвиђања трендова у периоду пред нама.
- Када велике компаније одустану од наруџби, залихе прерађених нафтних деривата ће се повећавати и након тога слиједи пад цијена горива. Већ је било таквих случајева, гледано кроз историју. Да ли ће до тога доћи ускоро? Не вјерујем. Сматрам да ће се садашње високе цијене задржати и у наредних шест мјесеци, што због политике и одређених интереса, што због тога што ово тржиште никада није било под утицајем толико спољних фактора као сада - истакао је Грујић.
Осврћући се на узроке који су утицали на ово повећање цијена наводи како је први фактор - глобална политика која је вођена посљедњих 20 година, која је због све већег загађења Земљине атмосфере окретала економије ка обновљивим и еколошки подобнијим изворима енергије, што је довело до све мањих улагања у рафинеријске капацитете, а смањена су и улагања у истраживање и вађење нафте.
- Најмлађа рафинерија у САД инсталисана је далеке 1977. Од тада, па до данас, нових постројења није било и по свему судећи неће их ни бити. На нама блиским просторима затворене су рафинерије Лендава у Словенији, рафинерија Нови Сад је претворена у фабрику мазива, а рафинерија нафте Сисак у логистички центар, односно складиште, као и рафинерија нафте Брод те још многе рафинерије у Италији и другим европским земљама - истакао је Грујић.
Сматра како значајан фактор представља и пандемија вируса корона, јер су у тренутку проглашења пандемије нафтна постројења радила пуним капацитетом те је настала ситуација у којој је глобално редукован авионски, друмски и дјелимично бродски транспорт, што је довело до тога да укупна економска активност нагло падне.
- Ово је довело до тржишног “цунамија”, којим су оборене цијене, јер је у том тренутку тржиште било пуно нафте, за коју није било потражње. Иако су земље извознице нафте навикле да због сукоба и тржишних блокада увијек постоји ризик од нестабилности тржишта, овакав сценарио, када се обустављају активности одмах и свуда, није имао адекватан одговор и цијене су се драстично снизиле. Како је вријеме одмицало, због пада потражње, поједине рафинерије су престале са радом, постројења су претворена у складишне терминале, а радници су или отпуштени или пребачени на друге послове - појаснио је Грујић.
Према његовом мишљењу трећи, и вјероватно најбитнији фактор је сукоб у Украјини. Иако су цијене већ почетком ове године кренуле узлазном путањом, због опоравка економија, сукоб у Украјини је, како је рекао, довео до новог удара на тржиште, јер су САД и земље ЕУ увеле ембарго на увоз руске нафте.
- То је довело до новог скока потражње, који друге земље извознице не могу тако брзо да компензују. Када сагледамо све наведене факторе, јасно је да се нафтно тржиште неће тако брзо опоравити. Са једне стране имамо повећану потражњу за нафтним дериватима и увођење санкција Русији, а са друге запуштене бушотине и рафинеријска постројења, мањак радне снаге и тиме смањен обим производње. Такође, како рафинерије у Хрватској и Србији за прераду користе већином руску нафту, под притиском ЕУ ће вјероватно морати да пређу на другог добављача, што ће неминовно довести до тога да цијене остану на високом нивоу и у наредном периоду, сигурно до краја ове године - сматра Грујић.
Укидање акциза
Према ријечима Владимира Грујића, имајући у виду све побројане факторе, јасно је да ће нафтном тржишту требати неко вријеме да се стабилизује, а домаће власти могу да помогну да се овај период лакше поднесе тако што ће суспендовати обрачун акциза на гориво до враћања цијена у раније оквире. Један од начина су и јаче инспекцијске контроле дистрибутера, да би биле спријечене нереално високе марже.
Аутор: Вељко Зељковић
